И данас су задржана два улаза. Онај испод овала диванхане је био мушки или јавни, а мањи је женски или породични. Унутар куће није било споја између ова два света, селамлука, јавног, и харемлука, породичног. У селамлук су долазили мушки гости: ту је газда куће примао посете и склапао послове. Путописци бележе дуге разговоре у диванхани, пушење чибука и наргила. Пије се јак чај, јака кахва из филџана. Послужење су пите и слаткиши. Беговска кућа у Врању је подељена, у ствари, на две куће, селамлук и харемлук, које су спојене дрвеним мостом у висини спрата. У београдској кући, ова два дела су под једним кровом, али је начин живота сличан, јер су унутар куће раздвојени зидом. Чему је служила та ригидна подела на мушки и женски свет, не могу исправно да одговоре само историчари. У одгонетање би требало укључити и психологе.
Данашњем изгледу турске куће на Дорћолу, недостаје и подељена авлија. Не само што је одвојена зидом од улице, већ је и унутар скривеног дворишта одвојена још једним зидом од погледа мужевљевих гостију. Такође, недостају и решетке на женским прозорима. Да ли то значи да су жене биле робиње? Па, не баш, кад би у харемлук дошла нека комшиница или рођака, газда куће није улазио. Дочим би видео папуче, које су се из тог разлога изувале испред врата – враћао би се. Жене су у свом свету имале аутономију. Бавиле су се децом, ритуално купале шест пута дневно, депилирале су се мешавином врелог шећера и лимуна, носиле су шарене димије и махраме, и међусобом уводиле ред, који је и газда куће морао да поштује.Није смео преко утврђеног реда. Правила су ограничавала господареву страст поседовања.
Две године по ослобођењу Београда, 1808, ова кућа постаје Велика школа, коју је водио Доситеј Обрадовић а Вук Караџић је у њој био ученик. Дошло је ново доба.
Ненад Новак Стефановић, Политика