Свети Никола је историјска личност, а историја хришћанске цркве памти га као учесника Првог васељенског сабора којег је 325. године сазвао цар Константин (280-337) желећи да уведе ред у хришћанској цркви коју је озваничио Миланским едиктом 313. године. На том првом сабору на коме су се решавала питања хришћанске догме и симбола вере учествовали су најугледнији предстваници хришћански цркава међу којима и архиепископ Николај као поглавар Ликијске митрополије. Свети оци су на том сабору установили Свету тројицу као симболе хришћанске вере, а светитељ Николај се прославио особитом жустрином у утврђивању православне догме. У записима првог сабора стоји да се архиепископ Николај жестоко сукобио, чак  је ударио шамар јеретику Арији који је заговарао потпуно другачији приступ веровању у Три личности, негирајући божанску природу Исуса Христа. Сабор у Никеји је усвојивши веровање и учење о Божанској природи Христовој који је - постао човек да би постао Спаситељ човечанства, прогнао и анатемисао Арију и његове малобројне следбенике. Оцу Николају одузет је архиепископски омофор због недопустиво дрског понашања, али му је убрзо враћен са свим достојанствима хришћанске цркве у чијем је службовању и проповеди провео остатак живота.
Хришћанске цркве славе такође и пренос моштију светог Николе које су 22. маја 1096. године пренесене из Патаре Мирликијске у Бари, где и данас почивају, и сматрају се местом на коме се срећу и на коме ће се помирити источни и западни хришћани и њихове подељене цркве.
Многопоштован у српском православљу свети Никола је био заштитник српских краљева па су најстарије цркве њему посветили. У манастиру Студеница цркву Светог Николе (13. век) подигао је Стефан Немања, а краљ Урош I Немањић и краљица Јелена Анжујска саградили су поред своје задужбине у манастиру Градац црквицу Светог Николе која је и данас готово нетакнута. Међу многобројним сведочанствима забележено је и да је краљ Стефан Дечански коме је, према предању, свети Никола вратио вид, златом окитио цркву светог Николе у Барију.
У српским манастирима Свети Никола се слика у одежди архиепископа а међу најлепше представе спадају и сцене са Првог васељенског Сабора су у манастиру Дечани (14. век) НА СЛИЦИ.
Обичај је да се уочи Светог Николе, у време празничног бденија, све лађе зауставе и баце сидра.
У српском православљу слава Светог Николе пада у време Божићног поста па је обичај да се на славску трпезу износе посна јела.
Танјуг