Услед недостатка тог елемента могу да се јаве бројни здравствени проблеми почев од безазленијих као што су умор и слабост мишића, али и опаснијих као изостанак рефлексне реакције, убрзан рад и лупање срца, анемија, јаке главобоље.
Дуготрајан недовољни унос калијума доводи до хипертензије, бола у абдоминалном делу, отицања жлезда, па и дијабетеса.
Препоручена дневна доза за одрасле особе је до 4.600 милиграма, док десетогодишња деца не би смела да уносе више од 2.000 милиграма.
Како бисмо организам снабдели довољним количинама калијума, дијетолози указују да је довољно да једемо јужно воће, зелениш и махунасто поврће.
Један од најбогатијих извора тог важног минерала је банана, али не би требало занемарити ни бундеву, ароматичан свеже цеђен сок од поморанџи, киви, кајсије, крушке, укусан кромпир, интегрални пиринач, парадајз, броколи, соју, ни пашканат, бадем и друго коштуњаво воће, а лосос, млеко и мекана пилетина су ту да омогуће разноврсност намирница које садрже калијум.
Међу значајним улогама калијума је и регулација преноса нервних импулса кроз организам, што даље омогућава нормалан рад мишића. Последице хипокалемије, недостатка калијума у крви, могу да буду и грчеви већих мишића. Такође, правилан раст и развој мишићног ткива готово су немогући без одређене количине тог важног минерала.
Једна од најважнијих улога коју калијум у организму има, ипак се тиче функционисања мозга. Недостатак тог минерала може да укаже на ризик од можданог удара.
Додатак исхрани у виду праха калијумове соли може да се користи искључиво на препоруку стручног лица јер важан баланс између калијума и натријума (такозвана калијум-натријумова пумпа), то јест њихових једињења, мора да остане у предвиђеним границама.
Управо због тога стручњаци препоручују балансирану исхрану у којој су свакодневно заступљене намирнице богате тим минералом, а уколико налази на редовним систематским прегледима покажу недостатак лекар ће одлучити да ли је неопходна дијета, неки лек или додатак исхрани.
РТС