Њихова прва победа на финалном такимичењу, пре две године у Шангају, примљена је као превласт чак и над најљућим супарницима, близанцима Бобом и Мајком Брајаном из САД, можда и најбољим дублом у историји. Јучерашњи тријумф је најлепша лабудова песма којом заслужено одлазе у анале „белог спорта” и по класи тениса и по збирци вредних трофеја. Та песма је имала увертиру у две победе у стилу фаворита док се такмичење одвијало по групама. Тако је обезбеђено место у полуфиналу, а онда је уследио крешчендо у сјајном надметању с Брајановима које су раставили од трона у одлучујућем сету на поене. И коначно у последњем мечу, њиховом 251. од када су се пре девет година у Дубаију удружили на кратак рок, пред њима су пали Индијац Махеш Бупати и Белорус Макс Мирни, Несторов саиграч од идуће сезоне.
Било је 7:6 (8:6), 6:4, а Зимоњић и његов партнер су поново одушевили упорношћу. Истрајали су и када су њихови супарници водили у тај-бреку са 6:4, а прва сет-лопта је тада била на противнички сервис. Још једном је потврђено да су наш и канадски тенисер најубојитији, готово непобедиви, када им је сервис верни слуга. У другом сету нису изгубили ни један од 15 поена играних на свој први сервис. И Бупати и Мирни су сервирали поуздано, барабар с њима, али је Индијац једном поклекао, што је била сурова казна њему и његовом саиграчу. Начинио је двоструку сервис-грешку која је Зимоњићу и Нестору широко отворила врата победе. Тај једини брејк на мечу донео им је вођство с 5:3 (у првом сету само су Бупати и Мирни имали шансе, и то две, да освоје гем на сервис противника, док у другом нису ни намирисали ту прилику).
Под сводом лондонске лепотице засијала је затим и дечја радост. Поред победничког пехара Зимоњић је држао близанце Леона и Луну, рођене 3. децембра претпрошле године, а Нестор кћерку Тијану Алексис, млађу од њих само 12 дана. Убрзо после прве очинске среће „београдски дубл” је обрадован тријумфом у Шангају. Две године касније доживео је оно што није могао у дану друге вимблдонске среће, а велика жеља обојице је била да им потомство дотакне највреднији трофеј „белог спорта” на Централном корту. То је сада сан који ће сањати сваки за себе.
– Имали смо три незаборавне године. Људи су се чудили када смо решили да се растанемо. Истина је – играли смо сјајно, али ми једноставно нисмо слични међусобно – казао је 38-годишњи Нестор, који је трофеј освојио и 2007. с Бахамцем Марком Нолусом, претходним дугогодишњим саиграчем.
– Било је дивно искуство играти с Нестором. Било је и свађе, што је и нормално. Велика ми је част што смо три године били један од најбољих дублова на свету – казао је 34-годишњи Зимоњић, који је пет година изгубио у финалу у Шангају у пару с Индијцем Леандером Паесом (успешнији су били Французи – његов некадашњи саиграч Фарбрис Санторо и будући Мишел Лодра, с којим ће се гледати очи у очи кроз пет дана у финалу Дејвисовог купа).-
Заједно на 83 турнира
2010.    59:22 25      7
2009.    58:17 25      9
2008.    47:17 22      5
2007.      8:3    4      1
2001.     14:6   7       1
Укупно:186:65  83   23
Година, победе/порази, број турнира, титуле
Г. Анђелић, Политика