Када је 15. јануара 1998. одлазио из Ердута, Питер Галбрајт није слутио да ће проћи готово 13 година пре него што опет посети то место у источној Славонији уз које се повезује највећи успех у његовој дипломатској каријери.
Пре 15 година - као тадашњи амерички амбасадор у Загребу, Галбрајт је натерао Хрвате и Србе да прихвате његов "Ердутски споразум" који је осигурао мирни повратак источне Славоније у државни систем Хрватске.
"Тадашњој хрватској влади нису се свиђале одредбе "Ердутског споразума" које су се односиле на прелазно раздобље приликом предаје власти, укљученост УН, а посебно им нису одговарале одредбе које су штитиле права српског становништва и права свих хрватских држављана на повратак својим кућама", присећао се ових дана Галбрајт у интервјуу за загребачки "Национал".
Иако је био ауторитаран, може ли се Туђман оценити као успешан политичар?
- Туђман је био снажан вођа. Са стратешког гледишта, знао је шта жели и, углавном, како то и постићи. Осим тога, окружио се способним сарадницима. У томе је био испред Слободана Милошевића који није имао визију, а једини сарадник коме је веровао био је Милан Милутиновић.
Туђманов проблем била је жеља за стварањем етнички хомогене Хрватске у којој би живело врло мало Срба, уз проширење на делове БиХ, а истовремено је желео да буде савезник Запада и Америке. Никада није разумео да су те две идеје неспојиве јер Америка никада неће бити савезник са делитељима БиХ.
Је ли Клинтон погрешио када је 1995. забранио хрватским и бошњачким снагама да заузму Бањалуку и униште Републику Српску?
- Не знам. Основни разлог због чега је Клинтонова администрација тако одлучила био је хуманитарни. Избеглице из Бањалуке и Крајине изазвале би хаос бежећи према Брчком, а знали смо да хрватске власти након "Олује" нису заштитиле преостало становништво нити спречиле масовно паљење села.
Да се то није догодило, можда би историја изгледала другачије, и можда бисмо допустили заузимање Бањалуке. Ни данас нисам сигуран која је одлука боља.
О чему сте размишљали када сте се на завршетку "Олује" попели на трактор са српским избеглицама?
- Било је то забавно искуство, иако многи нису разумели да се радило о поступку који је ишао у прилог Хрватима, а не Србима.
Хрватска је изборила велику војну побједу, а Америка се није успротивила "Олуји". Када је покренута "Олуја", лично сам Туђмана упозорио да је потребно заштитити цивиле, али хрватска страна то није направила.
У једном тренутку у околини Сиска нашло се 40.000 српских избеглица које су упркос договору Хрвати нападали, а неке и убили, иако се углавном радило о женама и деци који нису ништа скривили.
Схватио сам како постоји огромна опасност да дође до крвопролића које би дефинитивно компромитовало Хрвате, а у политичком погледу вероватно онемогућило реинтеграцију источне Славоније.
Туђману сам рекао: "Ако не заштитите избеглице, придружићу се конвоју, а видећете какве ће бити последице ако се нешто деси америчком амбасадору."
Наравно да су потом Хрвати заштитили конвој и на сваких неколико метара поставили полицијске патроле...
"У то време био сам популаран у Хрватској, и када су ме Хрвати видели на трактору, почели су да ме дозивају 'Питер, Питер', мада им није било јасно шта радим. Била је то смешна ситуација, али постигли смо циљ, заштитили жене и децу, а Хрватску спасили од додатне штете..."
Вести
Ауторска права Радио Оаза 2026