Истраживање о миграцијама показало да је чак 400.000 људи последњих година предузело акције да напусти отаџбину, а на Западу посла има за дадиље, неговатељице, бармене, конобаре, трговце. Са београдског Електротехничког факултета је пре неколико година отишла цела генерација у иностранство, а уточиште се најчешће налази у Швајцарској и Немачкој.
Грађани Србије наново копају рукама и ногама да се домогну иностранства. Неко игра америчку лутрију за зелену карту, неко се пришљамчи уз ближе и даље рођаке, а нису за бацање ни пријатељи и комшије. Људи средње генерације и нижих квалификација често су спремни да раде било какав посао и лошији од оног који су имали у Србији, а млади, између осталог, излаз траже и у школовању и усавршавању у иностранству. Има и оних који сламку спаса траже у политичком азилу, показало је опсежно истраживање "Вести", јер статистике на националном нивоу нема.
Последњих година ван граница отаџбине спрема се да оде армија од скоро 400.000 углавном младих људи! Србија тако сигурно постаје земља пензионера. Грађани на српском Титанику покушавају да се избаве како ко зна и како му се посрећи, а да би се извукли од економске беде кажу да су спремни да пређу, ако треба, и два океана.
До прецизнијих података о могућим миграцијама српског становништва, "Вести" су долазиле уз помоћ углавном невладиног и приватног сектора, јер држава нема статистику. Истраживање миграционог потенцијала Србије радила је невладина организација "484" и на основу опсежних анкета установила да скоро петина грађана жели да се исели из матице, а око 400.000 је и предузело неке активности на том плану.
О исељењу размишља 1,3 милиона становника Србије старијих од 15 година! Ипак, у потенцијалне мигранте спада њих 379.260 намерених да оду, од чега је 31.605 грађана већ поднело захтев за радну или боравишну дозволу. Уколико би успели у науму, Србија би претрпела значајне политичке, економске, социјалне и демографске последице.
Грађани Србије исто као и 90-их желе да оду, али је тада бежао велики број избеглица, што је данас знатно теже због пооштрених прописа и мале могућности да се дође до исељеничке визе. Да су данас врата за бели свет тесна, потврђује експерт за статистику Миладин Ковачевић.
"Према проценама, интензивније исељавање из ближе историје бележе 1990-91. и 1997-98. када се само из Београда иселило око 100.000 људи, а 350.000 из Србије. Данас је потенцијални мигранат млада особа највероватније од 15 до 24 година старости, али старосна граница иде и до 39, оба пола. Са степеном образовања расте и жеља за исељењем, јер би кофере да пакује 24 одсто високообразованих, од чега је 33 одсто магистраната и доктораната. Они, углавном живе у градским срединама, понајвише у српској престоници, углавном нису засновали породицу, а живе у заједници. Профил младог и високообразованог потенцијалног мигранта и његово исељење погађа Србију како због бројности, тако и што се одливом младих, повећава просек старости становништва у земљи, који је већ прешао 40 година, а смањује се број радно способног становништва", каже Ковачевић.
Конкурси, пријаве, али и искуства оних који су срећу потражили изван своје земље, показују да су најтраженија занимања на Западу из области информационих технологија, али да посла има за дадиље, неговатељице, бармене, конобаре и трговце, а САД тражи и спасиоце на базенима. Западна врата су отворена и за сезонске раднике, док се у региону поприлично траже возачи и менаџери.
Флагрантан пример одлива мозгова јесте београдски Електротехнички факултет с којег је пре неколико година отишла цела генерација у иностранство, па се још препричава како је београдска компанија која је од факултета тражила списак дипломаца са просеком изнад девет, остала празних руку. Тренд од 2008. био је, кажу на том факултету, одлазак у ЕУ, највише Швајцарску и Немачку. Пре пет година већина је ишла у САД, а 2000. у Канаду. Поменуте земље су и даље хит међу српским мигрантима.
Грађане Србије из земље терају два кључна фактора: лоша економска ситуација, али и несигурност и корупција, а половина њих жели да се скући у најразвијенијим државама западне Европе. О тим државама чак 73 одсто информација будући исељеник добија од породице и родбине.
Један од аутора пројекта, експерт за миграције, Данило Ракић објашњава да су при доношењу одлуке код оних који желе да се иселе, мотиви помешани, а у односу на њихове могућности као што су стручна спрема и искуство у неком послу.
"Има оних који иду на факултет и усавршавање да би остали, али и политичких азиланата. Ипак, сви имају исти циљ, а то је виши стандард, па су неки са мање образовања рекли да су спремни да раде било какве физичке послове. Најбољи стручњаци су, рецимо, тражили средину где могу да остваре високу плату", каже он.
Од 2000. до прошле године више од 70.000 људи је добило усељеничке визе за прекоокеанске земље, а према речима експерта за миграције Владимира Гречића, само у 2003. амбасада САД је издала 1.500 студентских виза, што показује да је преко океана у просеку одлазило око 500 људи годишње.
"Од почетка последње деценије 20. века из тадашње СРЈ, односно СЦГ и Србије у иностранство је отишло око пола милиона становника, међу којима је око 12 одсто високообразованих", каже овај стручњак, указујући да је талас емигрирања настављен и после 2000. Некадашња СЦГ је неко време избила на прво место по броју грађана који траже азил. Испоставило се да је реч о економској емиграцији, а не политичкој, баш као и данас и да су ти људи обично признавали да код куће нема посла, па немају од чега да живе", каже Гречић.
Ишли би и тинејџери
Да млади у Србији, о одласку размишљају још као матуранти, показало је истраживање најпосећенијег сајта за запошљавање "Инфосуд" рађеног у сарадњи са Министарством просвете, на узорку од 2.192 испитаника широм Србије, од којих скоро трећина будућност види ван граница матице. ПР "Инфостуда" Бранислав Јовановић, каже да чак 28 одсто завршених средњошколаца бира факултет који им даје веће шансе да када стекну диплому, оду у иностранство и указује да је то био тренд и претходних година.
Стоп фризерима и психолозима
Према подацима "Инфостуда", наши људи који су одлазили и пре нових олакшица ЕУ и САД, ухлебљење су најчешће налазили у Америци, Немачкој, Русији, Италији, Француској и Шведској. У ЕУ су највише тражени радници за послове чувања деце и рада у угоститељству, а у САД које почетком ове године отвориле врата за привремени и сезонски рад Србима, дефицитарни су првенствено спасиоци на базенима. У Русији се траже грађевинци, у Европи генерално добро може да се прође на нафтним платформама, а посла има за ИТ занимања и туризму.
Шансе да се у струци запосле у иностранству немају ветеринари, биолози, физичари, психолози, социолози, стручњаци из области медија и културе, а посао не могу наћи ни фризери и козметичари.
Према подацима "Инфостуда", сезонци највише у ЕУ беру воће и раде у угоститељству и грађевини, а иду у Француску, Грчку, Италију, Немачку, Русију. Популаран је и рад на прекоокеанским бродовима где најчешће одлазе млади. У Америци има шансе за пољопривредне раднике, пераче судова, конобаре, касире, продавце и раднике у националним и забавним парковима. Дозвола за рад се издаје на годину дана, а може се продужавати на три.
У земљама бивше Југославије је слична потражња, па посао могу да нађу возачи, продавци, угоститељски радници и компјутеристи, менаџери свих профила, а у Словенији добро пролазе лекари и физиотерапеути.
Према информацијама српског Министарства економије, сезонски радници ухлебљење најлакше нађу у суседним и државама региона југоисточне Европе, али и у шенгенском простору, посебно ако су квалификовани за послове грађевине, угоститељства, туризма и пољопривреде.
Куда би најрадије млади и високообразовани грађани Србије?
1. Швајцарска 14%
2. Немачка 12%
3. САД 10 %
4. Аустрија 7%
5. Италија 6%
6. Француска 6%
7. Канада 5%
8. Остале 40%
Вести
Ауторска права Радио Оаза 2026