Рођен је 14. септембрa 1852. године, био је члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма. Писао је богатим и изражајним језиком приповетке из црногорског, далматинског и београдског живота, романе и драме. У делима из завичајног приморског живота исказао је велики дар посматрања, живописног сликања средине и људи, с потресним сведочанствима о патњи православних Срба у Загори и Далмацији и њиховом опирању агресивним настојањима Римокатоличке цркве да им наметне туђу веру.
Преводио је француске писце Ги де Мопасана, Емила Золу, Жана Молијера. Дела: романи "Бакоња фра Брне", "Ускок", збирке приповедака "Из приморског живота", "С мора и планине", "Београдске приче".