Бешлагић сада заборавља на гаранције тврдећи да је „град бранио на цивилизован начин”. Није јасно од кога га је бранио ако је војска мирно, у колони, напуштала Тузлу, као што није јасно да ли Бешлагић под „цивилизованим начином” подразумева напад на колону која се у центру града претворила у живу буктињу.
О томе постоје снимци локалне телевизије као и изјаве сведока, али изгледа то није довољно правосудним органима БиХ како би оптужнице биле подигнуте.
Проблем „тузланске колоне” сада се прелама преко Илије Јуришића који је можда и на зачељу могућих криваца, уз настојање да се оптуже правосудни органи Србије што је „неоправдано задржан у притвору”. Занемарује се аутентични филмски материјал о страдању припадника ЈНА, а ових дана у Тузли промовише нови документарни филм под називом „Жртва је кривац”, чији је сценариста новинар Федералне телевизије Дамир Калетовић, а редитељ Ахмед Имамовић. Све личи на покушај извртања чињеница, заштиту потенцијалних криваца и пуштање Јуришића из притвора.
Реакције су појачане чињеницом да су појединци из Тузле добили позиве из Београда да се у предмету Јуришића и тузланске колоне појаве у улози сведока. Сеад Авдић, Синан Алић, Златко Дукић, Миленко Миличевић и Фарук Прцић оптужили су правосудне органе БиХ да су Окружном суду у Београду дали њихове адресе. Из Окружног суда у Београду је саопштено да је све урађено у складу са европском конвенцијом о сарадњи правосудних органа.
Министар правде БиХ Бариша Чолак после недавне посете Београду рекао је како очекује позитиван одговор у захтеву за изручење Јуришића правосудним органима БиХ тим пре, рекао је он, „што постоји наредба за провођење истраге у предмету „тузланска колона” у БиХ и што се неким особама на терет стављају много тежа дела”.
М. Капор