Рођен је 12. септембрa 1876. године, био је политичар, позоришни и књижевни критичар, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, а од 1940. шеф Демократске странке. Као близак сарадник једног од најугледнијих српских књижевних критичара, Јована Скерлића, објавио је мноштво књижевних и позоришних критика у "Српском књижевном гласнику". У Другом светском рату био је министар у југословенској емигрантској влади у Лондону. У земљу се вратио 1945. и једно време био потпредседник владе, али је убрзо одстрањен из политичког живота, јер је режим Јосипа Броза прихватио парламентарну демократију као форму без икаквог садржаја, а и то само привремено. Милан Грол почиње августа 1945. отворену борбу против комуниста својим недељним листом "Демократија", али који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Демократској странци је убрзо забрањен рад, а известан број омладинаца наставља илегално да делује. Међутим, убрзо су скоро сви похапшени и послати на дугогодишње робије (међу њима и Борислав Пекић).
Дела: чланци и есеји "Позоришне критике", "Из позоришта предратне Србије", "Из предратне Србије".