Слане и слатке, са најразноврснијим додацима, у различитим облицима и величинама, палачинке су омиљена посластица широм света. Такође, по неким историјским подацима, оне спадају међу најстарија јела. Верује се да су их пекли људи још у каменом добу, а биле су права посластица многима још пре више хиљада година. Зна се да су стари Римљани правили „други слаткиш“, како су звали палачинке, од брашна, млека и јаја, које су затим пржили на ватри. У зависности од односа брашна и осталих састојака припремљено јело некад је имало облик палачинке, а понекад је било као омлет. Древни Римљани нису јели само слатке палачинке, које су пунили медом, орасима или воћем, а затим завијали, већ су уживали и у сланим посластицама – пуњеним сиром, рибом или другим врстама меса.
Осим Римљана, и други народи, попут старих Грка, волели су ову посластицу. Свуда се правила од истих састојака, једино су у различитим поднебљима користили различито брашно – пшенично, кукурузно, па чак и брашно од кромпира. У вековима који су уследили палачинке су се увелико јеле широм Европе, а постао је обичај да се праве пред Велики пост. Дан када се уживало у овој посластици био је уторак, пред почетак поста, и он је остао и данас познат као Дан палачинака у разним деловима света.