Старење је нормални биолошки природни процес живих бића који не можемо зауставити, као што не можемо зауставити ни време.
Човека и људски род одувек је занимало како што више продужити животни и радни век и при томе сачувати здравље.
Историја
Човек је кроз историју знатно продужио свој животни век, нарочито последњих 150 година. У каменом добу је људски век износио просечно 19 година, у старом веку 25-30 година, у средњем веку 35-40 година, у 19. веку око 50 година. У првој половини 20. века просечно се живело око 60 година, да би у новије време животни век износио око 70 година, а у неким земљама се већ креће и око 80 година (у Јапану је 82).
Томе су допринели промене и напредак у животном стандарду, здравом начину живота, научним и медицинским достигнућима. У прошлим вековима су харале разне епидемије које су односиле многе животе, а у савременом свету су готово искорењене многе болести, а смртност од многих болести је знатно смањена.
Шта утиче на дужину животног века?
На животни век човека утичу многи фактори као што су: генетика, начин живота, услови живота, услови рада и сам однос човека према здрављу.
На генетику не можемо утицати, као ни на околину која утиче на нас, али свој живот и своје понашање можемо прилагодити условима како бисмо што дуже живели.
Познате су изреке да појединци изгледом, понашањем и ставом изгледају стари већ са 30 година старости, а да други људи и са 60 година старости делују и изгледају као да су много млађи.
Савети
У младости треба мислити о томе како се суочити са старењем и сачувати своје радне и здравствене способности за касније године.
Изнећемо неке предлоге и савете како сачувати здравље, виталност и доживети дубоку старост.
Уредан живот, правилна и редовна исхрана и редовне посете лекару само су неки од предуслова за дужи живот.
Кожу можемо сачувати редовном негом, правилном исхраном (са доста воћа, поврћа и течности), умереним физичким активностима и боравком на отвореном простору уз избегавање претераног излагања сунчевим зрацима (УВ зрачење).
Умерене физичке активности и избегавање дугог "задржавања" у једном положају (лежање, седење, чучање, стајање) омогућавају равномерно и спорије старење мишића и костију.
Доказано је да пороци као што су дрога, дуван и алкохол знатно доприносе развоју многих болести и скраћењу радног и животног века.
Љубав и редован сексуални живот веома позитивно утичу на здравље и животни век: позитивно делују на срце и крвне судове, побољшавају имунитет, спречавају гојазност и повољно делују против: инфекција, алергија, депресије и других тегоба.
Здрава исхрана са више мањих оброка у току дана, са пуно воћа и поврћа, позитивно утиче на метаболизам и здравље а самим тим успорава старење. За дужи живот препоручујемо: макробиотичку исхрану, антиоксиданте, фолну киселину, калцијум... Од артикала исхране који успоравају старење наводимо: млечне производе, маслину, авокадо, зелено поврће, салатно поврће, бели лук, цвеклу, кукуруз, лимун, наранџу, брескву, кајсију, шљиву, дињу и лубеницу. Као најздравије месо препоручује се риба, па онда пилетина.
Стрес и велика психофизичка напрезања узрок су многих болести и превременог старења. Треба се изборити са стресом: планским радом, равномерним распоредом активности, одморима и паузама између радних активности.
Памћење и рад мозга задржавају виталност уколико се човек правилно храни и стално бави (и под старе дане) разним духовним и интелектуалним активностима. То подразумева: читање књига и новина, друштвени живот, дружење, умерено гледање телевизије, кућну радиност, компјутер, укрштене речи, судоку, друштвене игре (умерено), шетње, излети и слично.
Упозорења
У новије време на тржишту има доста витаминских и препарата који наводно успоравају старење и продужавају живот. Сви ови препарати још нису довољно испитани да би нашли широку примену, па их треба употребљавати уз консултацију са лекарима.
Старити и живети што дуже и задржати што више виталних функција јесте основни циљ сваког од нас. То ипак не треба радити по сваку цену (много лекова, разне естетске и друге операције...), јер може доћи и до контраефеката.
Драган Цветковић, Крстарица
Ауторска права Радио Оаза 2026