Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Старење је нормални биолошки природни процес живих бића који не можемо зауставити, као што не можемо зауставити ни време.

Човека и људски род одувек је занимало како што више продужити животни и радни век и при томе сачувати здравље.

Историја

Човек је кроз историју знатно продужио свој животни век, нарочито последњих 150 година. У каменом добу је људски век износио просечно 19 година, у старом веку 25-30 година, у средњем веку 35-40 година, у 19. веку око 50 година. У првој половини 20. века просечно се живело око 60 година, да би у новије време животни век износио око 70 година, а у неким земљама се већ креће и око 80 година (у Јапану је 82).

Томе су допринели промене и напредак у животном стандарду, здравом начину живота, научним и медицинским достигнућима. У прошлим вековима су харале разне епидемије које су односиле многе животе, а у савременом свету су готово искорењене многе болести, а смртност од многих болести је знатно смањена.

Шта утиче на дужину животног века?

На животни век човека утичу многи фактори као што су: генетика, начин живота, услови живота, услови рада и сам однос човека према здрављу.

На генетику не можемо утицати, као ни на околину која утиче на нас, али свој живот и своје понашање можемо прилагодити условима како бисмо што дуже живели.

Познате су изреке да појединци изгледом, понашањем и ставом изгледају стари већ са 30 година старости, а да други људи и са 60 година старости делују и изгледају као да су много млађи.

Савети

У младости треба мислити о томе како се суочити са старењем и сачувати своје радне и здравствене способности за касније године.

Изнећемо неке предлоге и савете како сачувати здравље, виталност и доживети дубоку старост.

Уредан живот, правилна и редовна исхрана и редовне посете лекару само су неки од предуслова за дужи живот.

Кожу можемо сачувати редовном негом, правилном исхраном (са доста воћа, поврћа и течности), умереним физичким активностима и боравком на отвореном простору уз избегавање претераног излагања сунчевим зрацима (УВ зрачење).

Умерене физичке активности и избегавање дугог "задржавања" у једном положају (лежање, седење, чучање, стајање) омогућавају равномерно и спорије старење мишића и костију.

Доказано је да пороци као што су дрога, дуван и алкохол знатно доприносе развоју многих болести и скраћењу радног и животног века.

Љубав и редован сексуални живот веома позитивно утичу на здравље и животни век: позитивно делују на срце и крвне судове, побољшавају имунитет, спречавају гојазност и повољно делују против: инфекција, алергија, депресије и других тегоба.

Здрава исхрана са више мањих оброка у току дана, са пуно воћа и поврћа, позитивно утиче на метаболизам и здравље а самим тим успорава старење. За дужи живот препоручујемо: макробиотичку исхрану, антиоксиданте, фолну киселину, калцијум... Од артикала исхране који успоравају старење наводимо: млечне производе, маслину, авокадо, зелено поврће, салатно поврће, бели лук, цвеклу, кукуруз, лимун, наранџу, брескву, кајсију, шљиву, дињу и лубеницу. Као најздравије месо препоручује се риба, па онда пилетина.

Стрес и велика психофизичка напрезања узрок су многих болести и превременог старења. Треба се изборити са стресом: планским радом, равномерним распоредом активности, одморима и паузама између радних активности.

Памћење и рад мозга задржавају виталност уколико се човек правилно храни и стално бави (и под старе дане) разним духовним и интелектуалним активностима. То подразумева: читање књига и новина, друштвени живот, дружење, умерено гледање телевизије, кућну радиност, компјутер, укрштене речи, судоку, друштвене игре (умерено), шетње, излети и слично.

Упозорења

У новије време на тржишту има доста витаминских и препарата који наводно успоравају старење и продужавају живот. Сви ови препарати још нису довољно испитани да би нашли широку примену, па их треба употребљавати уз консултацију са лекарима.

Старити и живети што дуже и задржати што више виталних функција јесте основни циљ сваког од нас. То ипак не треба радити по сваку цену (много лекова, разне естетске и друге операције...), јер може доћи и до контраефеката.

Драган Цветковић, Крстарица