Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Цркви је до сада враћено 28.023 хектара

2010.09.18

Откако је 2006. Влада Србије, чији је премијер тада био Војислав Коштуница, донела Закон о реституцији имовине црквама и верским заједницама, држава је црквеним заједницама од тражених око 83.000 вратила 28.315 хектара земље. Од тога је 28.023 хектара враћено Српској православној цркви.
Највише земље враћено је Епархији рашко-призренској – 5.274 хектара. Браничевској епархији враћено је нешто мање од 3.000, док је Шабачка успела да врати око 2.000 хектара земље.
И Београдској епархији враћен је део тражене имовине, пре свега станови у центру Београда, локали на Теразијама и у Балканској улици. Како је и раније део Ташмајданског парка, око 24 ара, припадао цркви светог Марка, ово парче земље опет је у поседу те цркве. Такође, Цркви је враћена и зграда у Булевару краља Александра у којој се некада налазила пословница ЈАТ. Иако је Саборној цркви враћено 900 квадратних метара на Студентском тргу 8, реституција је овде заустављена, јер су садашњи власници те станове у међувремену откупили.
– Процес реституције је заустављен док надлежни суд не донесе одлуку о спорним становима – каже Владимир Тодоровић, директор Дирекције за реституцију.

По Закону о реституцији, Католичкој цркви враћено је 9.500 квадратних метара пословног простора и 62 хектара земљишта. Адвентистичка црква успела је да врати 0,07 хектара и зграду од 3.000 квадрата на Врачару у улици Радослава Грујића 4.
Јеврејској заједници враћено је око 1.700 квад­ра­­тних метара станова и пословног простора, док су Евангелистичкој цркви враћена два хектара земљишта у Београду и око 1.500 квадрата у Бачком Петровцу.
Како је за „Блиц недеље“ изјавио Тодоровић, држава је црквеним заједницама вратила између 40 и 50 одсто од траженог земљишта.
Иначе, Дирекцији за реституцију стигло је од црквених заједница 3.049 захтева за повраћај имовине. Као најбројнија црквена заједница у Србији, СПЦ је поднела највише захтева – 1.619. Јеврејска заједница поднела је 520, Римокатоличка црква 467 и Словачка евангеличка црква а.в. 236 захтева за повраћај одузете имовине.
Иако је црквама и верским заједницама имовина враћана натуралном реституцијом, односно враћано је земљиште које је и одузето, обични грађани, највероватније, одузету имовину добиће кроз обвезнице и новчану надокнаду, што ће у многим случајевима бити далеко од праве вредности одузете имовине. У међувремену је влада Мирка Цветковића покренула поступак за оцену уставности Закона о реституцији имовине црквама и верским заједницама, а док суд не донесе одлуку неће бити донет ни закон о реституцији. Одлука Уставног суда, наиме, најчешће се и помиње као разлог кашњења у доношењу закона о реституцији, једног од кључних у прилагођавању европским прописима и вредностима.
Тај закон Скупштина је требало да донесе још крајем прошле године, на шта се Србија и обавезала, а сада се као рок помиње крај ове године. Иако је тада државни секретар Министарства финансија Слободан Илић најављивао да ће дати оставку уколико Србија не добије закон – ове године нема ни закона, али ни оставке.
Иначе, подаци Дирекције за реституцију говоре да је од враћеног земљишта црквама и верским заједницама враћено највише шума и шумског земљишта – 12.000 хектара, 3.000 хектара пољопривредног земљишта и око три хектара грађевинског земљишта. Враћено је 12 станова и других стамбених објеката, 26 пословних простора и објеката површине од око 6.500 метара квадратних.
Цркве су тражиле још 390.392 квадратних метара станова и кућа, од чега је Дирекција за реституцију вратила 48.258 квадратних метара.
Е. Б., Блиц

Ауторска права Радио Оаза 2026