Откако је 2006. Влада Србије, чији је премијер тада био Војислав Коштуница, донела Закон о реституцији имовине црквама и верским заједницама, држава је црквеним заједницама од тражених око 83.000 вратила 28.315 хектара земље. Од тога је 28.023 хектара враћено Српској православној цркви.
Највише земље враћено је Епархији рашко-призренској – 5.274 хектара. Браничевској епархији враћено је нешто мање од 3.000, док је Шабачка успела да врати око 2.000 хектара земље.
И Београдској епархији враћен је део тражене имовине, пре свега станови у центру Београда, локали на Теразијама и у Балканској улици. Како је и раније део Ташмајданског парка, око 24 ара, припадао цркви светог Марка, ово парче земље опет је у поседу те цркве. Такође, Цркви је враћена и зграда у Булевару краља Александра у којој се некада налазила пословница ЈАТ. Иако је Саборној цркви враћено 900 квадратних метара на Студентском тргу 8, реституција је овде заустављена, јер су садашњи власници те станове у међувремену откупили.
– Процес реституције је заустављен док надлежни суд не донесе одлуку о спорним становима – каже Владимир Тодоровић, директор Дирекције за реституцију.
По Закону о реституцији, Католичкој цркви враћено је 9.500 квадратних метара пословног простора и 62 хектара земљишта. Адвентистичка црква успела је да врати 0,07 хектара и зграду од 3.000 квадрата на Врачару у улици Радослава Грујића 4.
Јеврејској заједници враћено је око 1.700 квадратних метара станова и пословног простора, док су Евангелистичкој цркви враћена два хектара земљишта у Београду и око 1.500 квадрата у Бачком Петровцу.
Како је за „Блиц недеље“ изјавио Тодоровић, држава је црквеним заједницама вратила између 40 и 50 одсто од траженог земљишта.
Иначе, Дирекцији за реституцију стигло је од црквених заједница 3.049 захтева за повраћај имовине. Као најбројнија црквена заједница у Србији, СПЦ је поднела највише захтева – 1.619. Јеврејска заједница поднела је 520, Римокатоличка црква 467 и Словачка евангеличка црква а.в. 236 захтева за повраћај одузете имовине.
Иако је црквама и верским заједницама имовина враћана натуралном реституцијом, односно враћано је земљиште које је и одузето, обични грађани, највероватније, одузету имовину добиће кроз обвезнице и новчану надокнаду, што ће у многим случајевима бити далеко од праве вредности одузете имовине. У међувремену је влада Мирка Цветковића покренула поступак за оцену уставности Закона о реституцији имовине црквама и верским заједницама, а док суд не донесе одлуку неће бити донет ни закон о реституцији. Одлука Уставног суда, наиме, најчешће се и помиње као разлог кашњења у доношењу закона о реституцији, једног од кључних у прилагођавању европским прописима и вредностима.
Тај закон Скупштина је требало да донесе још крајем прошле године, на шта се Србија и обавезала, а сада се као рок помиње крај ове године. Иако је тада државни секретар Министарства финансија Слободан Илић најављивао да ће дати оставку уколико Србија не добије закон – ове године нема ни закона, али ни оставке.
Иначе, подаци Дирекције за реституцију говоре да је од враћеног земљишта црквама и верским заједницама враћено највише шума и шумског земљишта – 12.000 хектара, 3.000 хектара пољопривредног земљишта и око три хектара грађевинског земљишта. Враћено је 12 станова и других стамбених објеката, 26 пословних простора и објеката површине од око 6.500 метара квадратних.
Цркве су тражиле још 390.392 квадратних метара станова и кућа, од чега је Дирекција за реституцију вратила 48.258 квадратних метара.
Е. Б., Блиц
Ауторска права Радио Оаза 2026