Доношењем првог Закона о Универзитету 1905. године, Велика школа је проглашена за Универзитет у Београду. Законом донетим исте године, зајамчена је аутономија универзитета, и прокламовано да су наставници "слободни у излагању". Од малог језгра са 20 студената, колико их је било 1808. године, Универзитет у Београду израстао је 1905. године у високошколску установу од три факултета, са 34 наставника и 788 студената. Од тада се Универзитет у Београду непрекидно развијао, тако да данас представа највећу и најстарију високошколску установу у региону, која се састоји од 31 факултета, 11 научних института, Универзитетске библиотеке и центара, са око 90.000 студената и готово 7.000 наставника, истраживача и сарадника, који чине највећи део научнообразовног потенцијала Србије.
После Другог светског рата, Универзитет у Београду је био полазиште за оснивање готово свих каснијих универзитета на подручју Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније. Универзитет је, према речима ректора Бранка Ковачевића, и данас спреман да задржи и унапреди позицију водеће високошколске установе у региону, чувајући вредности традиције, због чега је и препознатљив као национални бренд, прилагођавајући се изазовима новог времена. Његови студенти и наставници дали су огроман допринос културном, научном, образовном, политичком и привредном животу, рекао је ректор Ковачевић. Приступом Србије Болоњском процесу, пред Универзитет се поставља задатак да се укључи у јединствени европски академски простор.
Танјуг