Српска православна црква данас (12. август) слави празник преподобне мати Ангелине. Ова необична жена у Србију је стигла из Албаније, подигла је бројне светиње, увела у веру бројне људе и основала прве женске манастире. Зато не чуди што су њена дела и речи и данас путоказ и утеха вернима.
Преподобна Ангелина је рођена средином петнаестог века у Албанији, била је ћерка албанског великаша Ђорђа Аријанита Комнина. Родитељи су јој били образовани и богати па је и сама стекла завидно образовање. Удала се за слепог, изгнанонг српског деспота Стефана Бранковића 1460.године а већ наредне им се родио син Ђорђе. Из Албаније су протерани у Италију где су живели врло скромно, тихо, породично и побожно. Ту им се рађају још двоје деце Јован и Марија.
После мужевљеве смрти Ангелина са синовима креће на позив мађарског краља Матије Корвија у Срем, у Војводину. У Купинову, где је прво боравила, подиже цркву и смешта ковчег мужа. Најстарији њен син Ђорђе убрзо добија од краља на управу део Срема а са важног положаја се повлачи 1497.године да би се замонашио. Боравећи у том делу Војводине Ангелина је подгила бројне цркве и манастире, просветљивала жене, учила о побожном васпитавању деце, садила дрвореде липа.
Преминула је 1520. године а њене мошти су у манастиру Крушедол.
Цео њен живот био је тежак, пун недаћа али је све подносила храбро, молећи се Господу, а друге је учила молитви и црквеном животу. Српски народ је веома цени и воли, али и сви други хришћани и посвећене су јој бројне молитве и црквене песме и истичу врлине, милосрђе, стрпљивост, мудрост, пожртвованост мајке и супруге, љубав према Богу и људима. Колико је мати Ангелина Бранковић поштована може се видети и по томе што је безброј фресака у многим храмовима Српске православне цркве њој насликано, поменимо Пећку Патријаршију на Косову и Метохији и манастир Хиландар у Светој Гори.
На данашњи дан када се празнује Света Ангелина посебно је свечано у манастиру Крушедол, који је задужбина њена и синова. Ту је, поред осталог, сачувана и велика библиотека преподобне Ангелине. Данас је то женски манастир, један од многобројнијих у српској цркви. Типик је веома строг а игуман о. Доситеј важи за изузетног духовника. Манастир је лепо уређен, пун је цвећа, манастирско имање се вредно обрађује, гаји воће и поврће које монахиње затим припремају, или чувају за зиму.
Путници који посећују манастир се срдачно дочекују а они који су пробали кухињу истићу да нигде нису јели укуснија јела и слађе. Монахиње добронамерницима скромно наводе да је у сваком манастиру тако јер се све то спрема са благословом и љубављу.
Љиљане Синђелић Николић, МРС
Ауторска права Радио Оаза 2026