Средином јуна, на добротворном концерту одржаном у Сплиту за хрватске генерале оптужене за ратне злочине, уз директни пренос ХРТ-а, истицана су фашистичка обележја, што је запрепастило стране дипломате у Загребу.
Подсетили су ови догађаји и на чињеницу да је папа Бенедикт Шеснаести у новембру прошле године примио, на иницијативу црквених кругова, Томпсона и његову породицу, а тај скандалозни сусрет изазвао је низа реакција.
Само месец дана раније, Швајцарска је на три године забранила улазак Томпсону у Швајцарску, односно земље шенгенског режима.
Упркос различитим настојањима да се и протекли инцидент у селу Чавоглаве сведе у оквире екстремног „неоусташтва”, маргиналног истицања и махања усташким симболима, не може се заобићи тврдња „Јутарњег листа”, да је на Томпсоновом концерту поменута маса од 60.000 људи „падала у транс” на тактове његовог„Усташког бећарца” и„Густа магла”, да би еуфорија достигла врхунацуз тактове„Јасеновца и Градишке старе”, када су „све руке летјеле у зрак до висине кукуруза”, што ће рећи биле спремно дизане у нацистички поздрав.
Код таквог стања ствари, неће бити на одмет уколико подсетимо на оно што се догађало 10. априла 1941. на дан проглашења усташке НДХ, када је у поподневним часовима, тога дана, у Загреб ушла Хитлерова 14. тенковска дивизија. После тога је по Мусолинијевом наређењу почело хитно пребацивање 600 усташа предвођених Антом Павелићем у Хрватску, уз претходну Павелићеву гаранцију да ће Италијанима предати Далмацију, ону исту којом „праши” Томпсон.
Кадрови који сведоче о начину на који је маса у Загребу дочекала окупаторску немачку војску 10. априла 1941. на Тргу бана Јелачића, у крајњој линији, не траже неки посебни коментар, јер документ говори сам по себи о једној димензији оног времена.
Зато неће шкодити подсећање да се баш у устаничким данима 1941. године, као и Лика и Крајина, Далмација латила устаничке пушке, да би до борби на Неретви и Сутјесци 1943. и у тим борбама животе положило више од 6.000 далматинских партизана (само на Сутјесци, 3.000).
Зато се и поставља логично питање дубљих корена једног стања духа и опредељења манифестованих (и) на концертима Марка Перковића Томпсона, па и у његовој родној Далмацији.
Нажалост, сувише чињеница јасно сведочи у чему тај дух и то опредељење имају своје историјско упориште, упркос томе што политичари у Хрватској данас много радије говоре о антифашистичкој вертикали на којој се заснива политика данашње Хрватске, на њеном путу у ЕУ.
Ексклузивне фотографије, које се први пут појављују у јавности после готово седам деценија, добили смо захваљујући љубазности и разумевању Зорана Д. Ненезића.
Слободан Кљакић, Политика
На слици: Грађани Загреба на немачком тенку на дан проглашења НДХ 10. априла 1941. године (Лична архива Зорана Д. Ненезића)