То је, према његовом мишљењу, њена највећа вредност у смислу задовољења параметара за пријем на листу Унеска.
"Целокупан доживљај ове уметности уопште, а не само архитектуре или сликарства, допринео је да заузме високо место у ширем културном простору. Она се ширила и ван граница српског ентитета, о чему сведоче споменици на подручју данашње Русије и Румуније, а тај утицај се наставља и након пропасти српске дрзаве", рекао је Миловановић.
Он је посебно истакао изузетну вредност фреско сликарства и архитектуре манастира Манасија, а из богате ризнице издвојио фреску Свети ратници.
Деспот Стефан Лазаревић Високи, син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице, Манасију је подигао између 1407. и 1418. године. Манастир је посвећен Светој Тројици, а живопис се сматра једним од највећих домета средњовековног сликарства.
Поред манастирском комплексу унутар заштитних зидина величином се истиче књижница познате ресавске преписивацке школе, рестаурирана и са сталном изложбеном поставком. Због значаја за просвећивање српског народа Манасија је називана "првом палатом старе Српске академије наука".
Јединствено манастирско утврђење има 11 кула, међу којима доминира Деспотова кула.
Манастир је више пута разаран и обнављан, а у току је две деценије дуга обнова кула и бедема.
Делимично су конзервирани Деспотова кула, остаци трпезарије и унутрашњи делови бедема, обновљени су манастирски конак и унутрашњост припрате, постављен нови под у цркви и олтарска преграда.
Републички завод за заштиту споменика културе ради на рестаурацији великих улазних кула утврђења манастира Манасија.
У манастиру је и гробница деспота Стефана, за кога се до 2007. веровало се да почива у манастиру Копорин код Велике Плане. После открића две гробнице у Манасији, утврђено је да је деспот сахрањен у једној од њих.
Поред манастира Мансија на прелиминарној листи Унеска су Смедервеска тврђаве, Царичин град, град Бач са околином и Рајачке пимнице код Неготина.
Споменици светске баштине из Србије на листи Унеска су: Стари Рас са Сопоћанима, Петрова црква код Новог Пазара, Студеница, Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница, Пећка патријаршија (последња три су и на листи споменика у опасности), као и археолошко налазиште
Гамзиград.
Гордана Мировић, Бета