Прошла је деценија и по од када је хрватска војска спровела акцију „Олуја”, а у Србији још живи око 64.000 људи из Хрватске са избегличким статусом. Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице је пописом из 1996. године утврдио да је у Србији тада живело око 600.000 ратом погођених лица. Иако је тај број данас далеко мањи, Владимир Цуцић, комесар Комесаријата за избеглице Републике Србије, не крије незадовољство спорим решавањем избегличких проблема са Хрватском.
– Број избеглица данас је далеко мањи, али они који су узели личну карту и држављанство ове земље, нису решили егзистенцијалне муке. Бројке су ирелевантне, важни су проблеми који још нису решени – наглашава за „Политику” Цуцић и додаје да су неслагања између Србије и Хрватске у том смислу скоро иста као и 1996. године.
Може се рећи и то да је неспремност Хрватске да на задовољавајући начин реши проблеме, односно врати индивидуална права својим држављанима српске националности који као избеглице бораве на територији Србије.
– Осим оних болних питања, као што су питања погинулих и несталих лица, људима нису враћена есенцијална права чијим решавањем би изгубили статус избеглица. Нерешени су проблеми станарског права, обнове имовине, учешћа у процесу приватизације, повраћаја свих запоседнутих пољопривредних имања законским власницима, статус боравка и држављанство за повратнике... – набројао је Цуцић и додао да се напредак у односу на прошлу годину осећа кад је реч о повратку приватне имовине.