Иако се о томе јавно много не говори, проблем одузимања великог броја станова у Хрватској у којима су избегли Срби имали станарско право све је тежи терет у успешном привођењу крају преговора Хрватске о придруживању Европској унији. Док је тај проблем још пре више година, под притиском међународне заједнице, успешно законски решен у Босни и Херцеговини, Хрватској као да се у том погледу гледало кроз прсте. Невраћање тих станова првобитним корисницима у ствари директно је деловало на слабе резултате повратка, јер ту је реч о хиљадама породица које су пре ратног избеглиштва живеле претежно у градовима.
Да је тај проблем и те како присутан у завршници хрватских преговора с ЕУ указују све отвореније иницијативе да се он најзад, колико је то могуће после 15 година опструкције, реши што праведније. Ових дана специјални известилац УН за стамбено збрињавање Ракел Ролник (именовао ју је Савет за људска права УН 2008), у интервјуу загребачком српском недељнику „Новости”, изјавила је да препоручује влади Хрватске да поново отвори процес подношења молби за програме који ће омогућити трајна стамбена решења за повратнике из избеглиштва који су изгубили станове на којима су имали станарско право. Такво решење, према њеном предлогу, требало би да садржи и могућност откупа додељеног стана под сличним условима какве су имали и искористили и остали грађани.
Да се заиста почело нешто дешавати на овом подручју, указује и најновија вест да би се до краја ове године на иницијативу високог повереника за избеглице УН Антонија Гутереза у Београду требало одржати међународна донаторска конференција на којој ће се основати хуманитарни фонд за стамбено збрињавање избеглица с подручја бивше Југославије. У оквиру тога најзад би се решио тај проблем и избеглих Срба тако што би им се потребни станови додељивали и у Хрватској и у Србији, зависно од одлуке где ће се определити да живе.