Уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић предвиђа нешто другачији сценарио за „дан после суда”, који би условио и другачији ток расправе у Генералној скупштини УН, односно изјашњавање о резолуцији коју ће поднети заговорници независности Косова. „После мишљења суда уследиће нова признања, а онда ће тако оснажено Косово тражити да Генерална скупштина верификује то као победу. Главни аргумент подносилаца ове резолуције неће бити оно што пише у одлуци суда него та нова признања која су Вашингтон и западне престонице избоксовали за њих”, предвиђа Вукадиновић и закључује да Србији у тој варијанти неће помоћи што би, евентуално, била оснажена неком формулацијом из одлуке суда.

О томе шта би Србија учинила после таквог развоја догађаја у власти нико не жели да говори. Министар спољних послова Вук Јеремић је недавно најавио да се Србија никада неће помирити са независношћу Косова, ма каква одлука суда буде.Вукадиновић сматра да се мора „иликапитулирати у потпуности,или се мора истрајати до краја у отпору косовској независности, па евентуално у оквиру те чврстине трагати за неким компромисима”.

А компромис би могао да буду неки нови преговори који би укључивали поделу, разграничење, корекцију границе, односно могли би да стану под формулацију „технички преговори”.Да ли је могућа трећа варијанта: да Србија у УН предложи такву резолуцију иза које би могла да стане већина чланица УН а да се не конфронтира са САД и већином чланица ЕУ – питање је од милион долара.

„Одговор на то питање ће бити нешто мало јаснији после мишљења Суда у Хагу. Тада би се могло знати да ли Србија може да поднесе такав предлог резолуције који би јој оставио маневарски простор са западним земљама а да то истовремено не значи губљење дела свог суверенитета и територијалног интегритета на чијем је очувању заснивала своју досадашњу политику”, закључује Симић.

Биљана Митриновић

Симић: Траже решавање практичних проблема

На питање како схвата поруке које стижу из Брисела да пажљиво посматрају како ће Србија реаговати после изрицања саветодавног мишљења Суда у Хагу, Предраг Симић каже да они очекују оно што је познато још од марта, када је министар спољних послова Француске Бернар Кушнер посетио Београд и донео такву поруку, која је тада звучала као пријатељски савет: „То значи да је Запад спреман да прихвати да Србија неће да призна независност Косова, али да тражи комуникацију и решавање текућих питања, без којих сматрају да не може бити постигнута стабилност у региону”.

Шта странке очекују након мишљења МСП-a

Страначки функционери имају потпуно различита очекивања од предстојеће одлуке Међународног суда правде о Косову. Једни се надају, како је показала анкета „Политике” у четири овдашње странке, да ће мишљење суда бити у корист Србије, други мисле да ће оно бити нејасно и недоречено, а трећи да ће бити лоше по Србију. Сви су, међутим, сагласни да Србија након изрицања става тог суда мора да крене у још јачу дипломатску офанзиву.

Какву одлуку суда очекујете?

Нада Колунџија, посланик ДС-а и шеф посланичке групе За европску Србију: Очекујем да ће се одлука суда заснивати на међународном праву и да суд неће довести цео међународни поредак у питање својом одлуком. То само значи да би та одлука требало да иде у прилог Србији.

Игор Мировић, члан Председништва СНС-а: Очекујем компромисну одлуку, са пуно нејасноћа и недоречености. Посебно у односу на оно што Србија очекује.

Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а: Оно што је сигурно јесте да одлука, односно саветодавно мишљење Међународног суда правде треба да буде у складу са међународноправним поретком, Повељом УН и међународним правом. То је, по мени лично, једини могући исход у вези са питањем доношења тог саветодавног мишљења. То мишљење може бити на један или други начин нијансирано у односу на оно што је, сигуран сам, основа, а то је тај међународноправни поредак и међународно право.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-a: Очигледно је да ће одлука суда бити таква да ће се на њу позивати и Београд и Приштина, што је за нас лоше.

Шта би Србија требало да уради 23. јула, након саопштавања става суда?

Колунџија: Свакако је следећа адреса УН и Србија би тамо требало да покаже да може да понуди нову платформу за разговоре са косовским Албанцима, на основу којих би се дошло до решења које би било прихватљиво за обе стране и у којем не би једна страна све добијала, а друга све губила.

Мировић: Србија, прво мора да дефинише јасну, општеприхваћену стратегију шта жели са Косовом и Метохијом. Уколико сви искрено, до краја, желе да бране суверенитет и интегритет, онда Србија мора да још јаче настави дипломатску и политичку иницијативу и офанзиву.

Ружић: Србија је урадила много самом чињеницом да је дошло до расправе у Међународном суду правде, а очекујем да у односу на садржај самог саветодавног мишљења Србија подигне дипломатску активност на један средњи, виши или много виши степен, како би се, на основу тог саветодавног мишљења, дошло до адекватних и садржајем оивичених разговора на тему која јесте горућа, а тиче се тог замрзнутог, контролисаног конфликта, који константно егзистира на територији западног Балкана. Мислим да ће саветодавно мишљење бити добар предуслов да Србија крене у дипломатску офанзиву. 

Тодоровић: Србија и пре и после саопштавања става суда треба да се држи Повеље УН и Резолуције 1244.

Шта би, по вашем мишљењу, требало да пише у резолуцији УН?

Колунџија: У сваком случају не би смео да се доводи у питање територијални интегритет Србије. Не би требало да се деси да се било који акт донесе без сагласности Србије и да се у тој резолуцији доведе у питање територијални интегритет.

Мировић: У резолуцији која ће бити донета на основу мишљења суда уважиће се и мишљења најутицајнијих земаља света, па и оних земаља које су признале Косово и Метохију, тако да ће резолуција бити још блажа у односу на мишљење суда, у смислу недоречености и неодређености. Још једна степеница ниже у односу на ионако нејасне ставове које ће суд изнети.

Ружић: Очекујем да се на основу саветодавног мишљења иницира расправа у Генералној скупштини УН. Чињеница је да су 63 државе признале ту тзв. независност Косова и Метохије. Али је чињеница и да већи број земаља чланица УН није посегао за таквим кораком. У односу на ово саветодавно мишљење очекујем да, пре свега, буде покренута иницијатива за расправу у Генералној скупштини УН, у септембру, када ће бити редовна Генерална скупштина, а такође и да та расправа има за исход одлуку која ће бити компатибилна ономе што је одлука Међународног суда правде.

Тодровић: Србија апсолутно не сме прихватити ниједну резолуцију више. Треба са својим пријатељима, пре свега са Русијом и Кином, да спречи изгласавање било какве резолуције која би поништила или ублажила Резолуцију 1244.

Биљана Чпајак