Од Косовске битке, чија се 621. годишњица ове године обележава у Крушевцу, па до савремене историје, Видовдан је, некад случајно, а некад намерно, имао посебан значај за српски народ и државу. Косовски бој, који је опеван у неколико стотина најлепших народних песама, у предању се слави као најхрабрији подвиг српске историје, јер је тада убијен турски султан Мурат. Традиционално, постоји уверење да је српско царство тада пропало, а страдање српских војника на Косову је поистовећено са жртвовањем за хришћанску веру.
Кнез Лазар је, сматрају историчари, био дародавац, заштитник и миљеник Цркве, па је Косовски бој 1389. глорификован, иако критичари косовског култа, често говоре да се на Видовдан, противно логици, слави пораз. Ипак, у косовском култу који се очувао и кроз историјске записе и кроз народну песму, остала је важнија легенда о заклетви пред бој, о издаји и јунаштву Милоша Обилића који је убио турског султана. У тој легенди, важнија је вера у јединство народа и спремност на колективну погибију у име хришћанске вере. Отуда мит о Србима као небеском народу. Са друге стране, један од војсковођа који је повлачењем сачувао део војске - Вук Бранковић, проглашен је за издајника и окривљен за овај тешки пораз, након кога је почело вишевековно ропство под Турцима. Зато опоненти косовског култа кажу да су јунаци у боју погинули, а добар део српског народа води порекло од Бранковића. У сваком случају, косовски мит је годинама служио као подстицај за стварање слободе, а Видовдан је задржао место најсветијег датума српске историје.
И други значајни догађаји одиграли су се 28. јуна. На Видовдан 1914. године Гаврило Принцип убио је надвојводу Франца Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан, понизити непослушне Србе у тадашњој Аустроугарској. Тај догађај је покренуо Први светски рат, а на исти датум 1919. потписан је Версајски споразум којим се тај рат и завршио. Две године касније усвојен је Видовдански устав – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је донео краљ Александар И Карађорђевић. Значајно је да је на Видовдан 1948. донесена Резолуција Информбироа, што је означило разлаз између тадашње Југославије и источног блока.
Када је реч о најновијој историји, за Видовдан се везује успон и пад бившег председника Србије Слободана Милошевића. На прослави шест векова од Косовског боја, у сред раста напетости између Срба и Албанаца у покрајини, Милошевић је код споменика на Газиместану, где се одиграла историјска битка, одржао чувени говор, којим је обећао повратак националног српског идентитета и из кога је најчешће цитирана реченица „Нико не сме да вас бије!“. Милошевић је тада постао неприкосновени национални вођа у наредних 12 година. На Видовдан 2001. Слободан Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу и то је један од потеза који су савременици оспоравали тадашњем премијеру Зорану Ђинђићу. Једни са аргументом да је Милошевић још једном искористио Видовдански мит и постао жртва, а други су сматрали да је понижавајуће што свог дојучерашњег вођу Србија предаје иностраном суду на свој највећи празник.
Причу о Видовдану као судбоносном датуму за Србе комплетира чињеница да је Црна Гора, после мајског референдумског отцепљења од Србије, 2006. на тај датум постала независна чланица Уједињених нација.
Мирјана Николић, МРС
Ауторска права Радио Оаза 2026