И други значајни догађаји одиграли су се 28. јуна. На Видовдан 1914. године Гаврило Принцип убио је надвојводу Франца Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан, понизити непослушне Србе у тадашњој Аустроугарској. Тај догађај је покренуо Први светски рат, а на исти датум 1919. потписан је Версајски споразум којим се тај рат и завршио. Две године касније усвојен је Видовдански устав – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је донео краљ Александар И Карађорђевић. Значајно је да је на Видовдан 1948. донесена Резолуција Информбироа, што је означило разлаз између тадашње Југославије и источног блока.
Када је реч о најновијој историји, за Видовдан се везује успон и пад бившег председника Србије Слободана Милошевића. На прослави шест векова од Косовског боја, у сред раста напетости између Срба и Албанаца у покрајини, Милошевић је код споменика на Газиместану, где се одиграла историјска битка, одржао чувени говор, којим је обећао повратак националног српског идентитета и из кога је најчешће цитирана реченица „Нико не сме да вас бије!“. Милошевић је тада постао неприкосновени национални вођа у наредних 12 година. На Видовдан 2001. Слободан Милошевић је изручен Трибуналу у Хагу и то је један од потеза који су савременици оспоравали тадашњем премијеру Зорану Ђинђићу. Једни са аргументом да је Милошевић још једном искористио Видовдански мит и постао жртва, а други су сматрали да је понижавајуће што свог дојучерашњег вођу Србија предаје иностраном суду на свој највећи празник.
Причу о Видовдану као судбоносном датуму за Србе комплетира чињеница да је Црна Гора, после мајског референдумског отцепљења од Србије, 2006. на тај датум постала независна чланица Уједињених нација.
Мирјана Николић, МРС