Спољнополитички одбор ЕП, исто тако, „изражава разумевање за емоционалне последице онога што је остало иза рата 1999”, као разлог да је за Србију неприхватљиво признавање независности Приштине.
Предлог резолуције је образложен и тиме да је и даље на снази резолуција 1244 Савета безбедности УН о Косову, мада су 22 земље ЕУ признале, а пет није признало независност Косова.
Није усвојен, међутим, амандман у којем се каже да ЕП „одбацује једнострано проглашену независност Косова и позива на дијалог у циљу решења на обострано задовољство, на темељу резолуције 1244 Савета безбедности УН, уз поштовање међународног права, као јединог трајног решења за мир у региону”.
Пошто се у резолуције тражи да „све земље пораде на јединственом ставу према Косову”, неки шпански, румунски и грчки посланици су у претходној расправи, у мају, ставили до знања да се тиме на посредан начин не може тражити да земље Уније које нису признале Косово, то учине заобилазно.
Ови посланици су скренули пажњу и на то да се у захтевима Београду на „прагматичну сарадњу” с Косовом поштује међународно право као основ за статус Косова и да се „проевропској, демократској влади у Београду” не може у било ком виду наметати нови услов, признавање самопроглашења независности у Приштини, као услов за улазак у чланство Европске уније.
Одбор ЕП је у усвојеној верзији резолуције оценио да је у циљу „прагматичног приступа статусу” Косова добар корак било потписивање споразума о полицијској сарадњи Београда с Еулексом и тражи се јачање веза српских власти и мисије ЕУ на Косову.
Европски парламент би на пленарном заседању требало да усвоји коначну верзију ове резолуције.
Спољнополитички одбор ЕП позива на регионалну сарадњу и „јачање прекограничне сарадње Србије и Косова, посебно у локалној равни, кад је реч о стварима битним за грађане, као што су природне средина, инфраструктура и трговина”.
Поред осталог, „топло поздравља велико учешће косовских Срба јужно од реке Ибар на последњим изборима као корак ка трајној стабилности те земље” и позива власти у Приштини да финансијски и политички помогну општине где су Срби дошли на власт, „да би косовским Србима доказали корист од прихватање државе Косово”.
Предлогом резолуције се указује на проблеме „одсуства владавине закона и организованог криминала на северу Косова”.
А поздравља се и „ваљан напредак” Еулекса на секторима полиције и царине, иако се наглашава да „та мисија мора убрзати своје деловање како би коначно дала опипљиве резултате у битки против корупције на високом нивоу, сузбијању организованог криминала и ратних злочина”.
Усвојен је и амандман у којем се изражава „крајња забринутост због општепроширене корупције као једног од највећег проблема Косова, заједно с организованим криминалом”, исто као и „дубока забринутост због насиља у близини косовске границе”.
Отуд је упућен захтев да се „предузму хитне мере за спречавање таквих инцидената и онемогући кријумчарење оружја које дестабилизује Западни Балкан.
Бета