Међу њима је велики број афричких земља, државе исламског света, латиноамеричке државе, али и неке земље чланице ЕУ. После одлуке МСП, реално је очекивати да ће те државе подржати и иницијативу Србије о покретању нових статусних разговора. Истовремено, дипломатије – пре свега САД и ЕУ, интензивирају иницијативе о покретању нових тзв. Техничких преговора и указују на неопходност да се,  после одлуке МСП,  Београд и Приштина врате за преговарачки сто и нађу договор. То је свакако знак да је Запад и те како заинтересован да се питање Косова реши, јер ЕУ жели да у своје редове интегрише Балкан као стабилан регион, а не као замрзнут конфликт. Западна дипломатија такође зна да садашња пат позиција не води компромису него продубљивању кризе у региону.
Београд има јасно зацртан циљ и неће мењати политику према Космету, али је спреман да сагледа сваки предлог у оквирима Резолуције 1244. За Приштину је, судећи према изјавама косовских политичара, прича о статусу завршена.  То, међутим, не води решавању основних егзистенцијалних проблема становника Косова, који све више осећају последице економске кризе у друштву у којем институције не функционишу и  дубоко тоне у корупцију и криминал. Јасно је да Косово не може економски да опстане без међународне финансијске помоћи западних земаља које су и саме погођене финансијском и монетарном кризом.  У том контексту, аналитичари су уверени да ће представници власти у Приштини, бити принуђени да седну за преговарачки сто. Извесно је да ће Космет остати дугорочан проблем око којег ће се водити интензивна дипломатска борба.
Ивана Субашић, МРС