Остало је забележено да су чак и они, па и припадници служби безбедности који су ту били на «тајним задацима» неким чудом прилазили цркви, крстили се, и оцу Јустину исповедали најтананије грехе па и оне против њега учињене. И после његове блажене кончине 1979. године у манастир Ћелије долазе људи да одају почаст о. Јустину, да му се помоле.
Архимандрит Јустин Поповић је један од најобразованијих људи које је Српска православна црква имала. Говорио је неколико језика, био на Оксфорду, у Русији, Грчкој, Чешкој, један је од оснивача Српског филозофског друштва. Захваљујући арх. Јустину Поповићу СПЦ је добила преводе 12 томова «Житија светих» за сваки месец у години по једна књига. Писао је о филозофији али кроз божанску призму, о странпутицама хришћанства, о екуменизму. Чувена је његова «Догматика» у којој је писао о суштини православне вере.
У својим делима дотакао се и Шекспира и Достојевског. Књига о Достојевском је прво била написана на енглеском па тек затим преведена на српски. Његова дела плене не само истраживаче православља и теологе, већ и све људе немирног духа који промишљају о себи, животу, смрти о односу према другим људима, о божанској енергији. Његов спис «Срна у изгубљеном рају» додирнуће срца људи, јер на узвишени начин говори о скучености људског битисања у овом нашем животу уколико га прихватимо као границу после које све престаје. Поменућемо овде и његову књижицу «Светосавље као философија живота«, коју је написао између два рата. Управо у њој на кратак, јасан и свима разумљив начин пише о европској култури, о прогресу, о вредностима и мерилима цивилизације.
Оно што је посебно занимљиво је да све то пропушта кроз призму Светосавља – кованице сјајно изаткане од имена Светог Саве, родоначелника православља у Срба и православља. Те би се тако Светосавље могло превести и као српско православље. На крају ове књижице, арх. Јустин закључује да је Светосавље «животворни принцип и сила наше душе, наше историје, нашег народа, нашег човека, наше културе, то је оно што нас чини великима, бесмртнима и вечнима.»
Љиљана Синђелић Николић, МРС