Када је пре две деценије Вук Драшковић са најближим сарадницима кренуо да се прошета и набере који цвет на Дражиној планини, већ у њеном подножју припадници специјалне десантно-падобранске јединице категорично су казали: „даље неће моћи”. На срећу, наведена забрана врло брзо је отишла у прошлост. Равна гора у међувремену, заиста, је постала слободна планина са које су се најчешће, упућивале гласне поруке и захтеви о исправљању историјске неправде и коначном признавању Равногорског покрета на челу са генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем, за антифашистички. Јучерашњи традиционални сабор на Равној гори, двадесети заредом, имао је и додатну димензију, јер се поклопио са 65 година од победе савезничких снага над фашизмом. На имању СПО, што заправо јесте простор између цркве Светог Ђорђа, споменика генералу Дражи и Спомен дома, окупило се око 5.000 људи из свих крајева Србије, Републике Српске, Црне Горе, Словеније и дијаспоре. Када је око поднева стигао Вук Драшковић, настала је права еуфорија међу окупљеном масом. Разумели смо да је разлог томе што се лидер СПО после атентата на Ибарској магистрали ретко појављивао на Чичиној планини. Пре него што је Вук узео микрофон присутне су поздравили Урош Шоштарич, један од ретких преживелих равногораца из Дражиног штаба као и Александар Чотрић, члан Председништва и одборник СПО у Скупштини Србије.
Драшковић је окупљене најпре подсетио да је генерал Михаиловић баш на Равној гори са чијих се врхова може видети готово цела Србија, први у тада окупираној Европи покренуо устанак против фашистичког и нацистичког окупатора. Све до измака лета 1944. командовао је највећом антифашистичком герилом у Европи због чега је добио одликовања од Шарла де Гола и Хари Трумана. Овде смо се окупили, нагласио је Драшковић, да се поклонимо великом генералу, његовој војсци и непобитној историјској истини.
– Али, овде смо и због тога да бисмо још једном, затражили укидање срамне пресуде комунистичког суда у Београду којом је први антифашистички герилац у Европи, проглашен за фашисту и тако тајно погубљен да се и данас, шест и по деценија после смакнућа, крије његово тело. Катинску шуму, у којој су Стаљинови џелати тајно ликвидирали 20.000 пољских антифашиста, само због тога што су били и антикомунисти, Пољаци су прогласили за национално светилиште, а пољска војска ће, под знамењем убијених данас марширати на паради победе у Москви. А Србија и данас непоколебиво крије и брани комунистичке злочине у нашим Катинским шумама широм бивше Југославије. За Србију је и данас генерал Дража издајник , а не херој. Овде, са ове планине слободе, по хиљадити пут тражимо отварање тајних досијеа и коренито реформисање комунистичких служби смрти. То се мора учинити, ако већ говоримо да Србија иде ка Европи и да је комунизам пао у њој – рекао је Драшковић, уз истицање да генерала Михаиловића нису убили због тога што се борио против Немаца и усташа, него само зато што се борио и против комуниста и за демократско уређење наше државе. Драшковић је још додао да су неосноване информације о томе како су српски четници утамничени у хашком затвору. Категорично је устврдио да тамо нема ниједног четника и да је све који се налазе тамо васпитавала и обучавала идеологија злочинаца из Катинске шуме.
И јучерашњи јубиларни сабор на Равној гори, без обзира на сметње краћег пљуска, али и неодољиву привлачност шатре у којој је певала естрадна звезда под надимком Морава, имао је контуре победничке параде. Овде су уместо жустрих корака одзвањале речи и поруке. Када је у питању осуда фашизма највећег зла 20. века и величање оних који су се борили на његовом сламању ни у чему није било разлике од сличних догађаја уприличених овим поводом широм Европе. Штавише било је услова и за неку врсту уображености, јер како се могло чути, Србија је имала два антифашистичка покрета: равногорски и партизански и по томе је јединствена на Старом континенту. О томе колико је на ражњевима завршило јагњића, прасића па и волова знаће најбоље угоститељи. Голим оком се дало видети да Равна гора не ферма превише економску кризу. И то је добар знак као и очекивања са којима су се растали учесници јубиларног сабора да ће догодине причати о нечем другом – много пријатнијем.
Будо Нововић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026