Безусловном капитулацијом Немачке 9. маја 1945. званично је завршен Други светски рат, а тај дан се у целом свету прославља као Дан победе савезничких снага над фашизмом.
У знак сећања на све ослободиоце и невино пострадале у Другом светском рату, у Србији се низом манифестација обележава победа над фашизмом, као и сам 9. мај, Дан победе.
По броју држава, учесника, људских жртава и степену материјалног разарања, Други светски рат представља највећи оружани сукоб у историји човечанства. У њему је учествовала 61 држава са укупно 2 милијарде становника, односно 96 одсто светске популације, а током шест година колико је трајао рат, живот је изгубило око 50 милиона људи, међу којима 30 милиона цивила. После Совјетског Савеза и Пољске, бивша Југославија је са милион и 700 хиљада жртава била трећа земља по броју страдалих током Другог светског рата у Европи. На територији Југославије последње ратне операције окончане су 15. маја, док је на Далеком истоку рат завршен 2. септембра 1945. године, капитулацијом Јапана, пошто су америчке снаге претходно бациле неуклеарне бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки.
Деветог маја обележава се и Дан Европе, пошто је на тај дан Роберт Шуман представио предлог креирања нове организоване Европе, тзв. Шуманову декларацију који би требало да унапреди живот појединаца и народа, што се сматра правим почетком стварања данашње Европске Уније. Девети мај је тако постао општеевропски симбол и празник-темељац који заједно са химном и заставом, означава политички садржај Европске Уније.
Историчар Предраг Марковић изјавио је за наш радио да Дан победе над фашизмом има посебан значај и зато што се преклапа са Даном Европе.
“Дан Европе ће све више да потискује Дан победе, поготово што Дан Европе укључује и побеђене и поражене из 1945. године. Временом ће Дан Европе попримати све већи значај, сем у Русији, где је Дан победе значајан догађај који је извор њиховог великог националног поноса, као земље која је дала највећи допринос у Другом светском рату,” оценио је Марковић.
Он је истакао да део наше јавности покушава да сведе антифашизам на само једну димензију, односно на комунистички антифашизам, иако су у многим земљама постојали антифашисти комунисти и антифашисти некомунисти. Други светски рат није био као у партизанском филму, већ је то осим што је био ослободилачки био и страшан грађански рат који се не може тумачити црно-бело, рекао је Марковић.
Следећи вредности афирмације мира и антифашизма, као и борбе против неонацизма, антисемитизма и историјског ревизионизма, Србија ће ове године предузети бројне активности у вези са очувањем достојанственог сећања на све ослободиоце и невино пострадале у Другом светском рату, саопштено је из Владе Србије.
"Обавеза да се истраје на индивидуализацији жртава и спречи процес њихове дехуманизације услед заборава или релативизације почињених злочина, као и да се укаже на приврженост Србије тековинама антифашизма, један је од приоритета Владе Србије", наводи се у саопштењу.
Јелена Симић, Међународни радио Србија
Ауторска права Радио Оаза 2026