У име Социјалистичке партије Србије, почаст Титу су одали Жарко Обрадовић и Александар Антић. Заменик председника СПС-а и министар просвете Жарко Обрадовић је рекао да социјалисти памте Јосипа Броза као државника, који је име Југославије учинио познатим и која данас представља синоним за државу која је била поштована широм света. Председник Скупштине града Београда Алексанадар Антић сматра да је Тито био један од политичара који је оставио значајан допринос у новијој политичкој историји света, човек који је мењао свет око себе и који заслужује сво наше поштовање.   

Јосип Броз Тито умро је 4. маја 1980. у Љубљани, а његовој сахрани четири дана касније у Београду присуствовало је 700.000 људи, али и 209 државних делегација из 128 земаља света. Најпосећенијем погребу неког државника у 20. веку одали су на лицу места 31 председник државе, 22 премијера, четири краља, шест принчева и 11 председника националних парламената, а у свету тада подељеном по хладноратовским линијама, били су државници из оба табора.
Тито је рођен 7. маја 1892. у загорском селу Кумровец, али је његов рођендан прослављан 25. маја као "Дан младости", када је организована штафета која је из руке у руку ношена кроз целу земљу да би му била уручена на завршном слету у Београду.
Јосип Броз је током Другог светског рата командовао највећим герилским покретом у поробљеној Европи, а о несумњивом војничком таленту сведочи чињеница да је разрадио концепцију стварања партизанских одреда и Покрета народног ослобођења из којег је 26. новембра 1942. настала Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ). После рата, у складу с револуционарним идејама, укинуо је монархију и вишестраначки систем и одмах 1945. изабран за председника владе и министра одбране, да би председник државе постао 1953. На највишу функцију је биран седам пута, а доживотни председник државе и партије постао маја 1974.
После обрачуна са Стаљином, у време хладног рата, Тито је на међународној сцени позиционирао земљу између Истока и Запада, због чега је од половине педесетих година 20. века, Југославија деценијама добијала значајну финансијску и војну помоћ САД. Као изузетно вешт државник и идеолог, Тито је у време либерализације под владавином Хрушчова, убрзо нормализовао односе са СССР-ом. Са лидерима Индије и Египта Нехруом и Насером иницирао је оснивање Покрета несврстаних земаља 1961. године у Београду и успео врло брзо да окупи велики број држава Азије, Африке и Јужне Америке. Према многим виђењима, са Титовом смрћу су кренули дезинтеграциони процеси у СФРЈ, а у годинама пред распад земље, почеле су критике и дистанцирања од његовог лика и дела.
Поводом 30-те годишњице Титове смрти историчари у Србији истичу да је неспорно реч о историјској личности, вештом војсковођи и државнику. Према њиховој оцени, Броз је на међународном плану водио реалну политику и успео да једној малој земљи обезбеди место и углед у свету, али се не може амнестирати ни од "личних заслуга" за пропаст Југославије. Истраживач Балканолошког института САНУ Чедомир Антић оцењује да је Јосип Броз, личност великих политичких способности и каријере, пуних 35 година водио веома сложену државу у изузетно тешким околностима. “Он је за живота хтео да очува јединствену Југославију, али његово наслеђе то није омогућило", рекао је Антић.
Професор историје Југославије на београдском Филозофском факултету Љубомир Димић сматра да је Броз имао већи значај као политичар и државник на светској, него на домаћој сцени. Он је објаснио да је Тито, као вођа Народноослободилачке борбе већ у сусретима са лидерима Велике Британије и СССР-а, Черчилом и Стаљином, схватио шта је реална политика и зато му припада заслуга што је југословенска револуција призната још пре краја Другог светског рата. Српски историчари су сагласни и да је југословенску кризу генерисало и развлашћивање федерације, које је водило јачању национализма у републикама, у чему Броз такође има посредне и непосредне заслуге. То је довело до учвршћивања републичких елита које започињу свађе око плана, дохотка, улагања, помоћи неразвијенима, а спорења с годинама ескалирају и воде крвавом распаду почетком деведесетих. Југославија се суштински распала много раније него што се мисли, већ 70-тих, а оно што је уследило крајем 80-тих година, само је епилог, оценио је Предраг Ј. Марковић из Института за савремену историју.
Три деценије после Титове смрти и 20 година након почетка крвавог слома "Титове Југославије", сећања на висок животни стандард, уређеност и безбедност у тој земљи веома су јака, нарочито у околностима транзиције и дугогодишње опште кризе, лик председника СФРЈ је поново у жижи, а Кућа цвећа је у последњих 10 година све популарније одредиште за туристе из света и региона. Кроз Кућу цвећа, у склопу Музеја историје Југославије, прошло је око 17 милиона људи, почев од 1980. године. Посета се у деведесетим значајно смањила, а у претходној деценији је опет почела да расте. Према речима запослених у музејској управи, у Кућу цвећа 4. и 25. маја долазе људи из читаве бивше Југославије, а међу њима је и све више младих, који нису били рођени када је Тито био жив.
Музеј историје Југославије је у последње две године организовао неколико вредних изложби које илуструју значај и хобије покојног председника СФРЈ. "Тито је остварио сан сваког апсолутни владара - да буде хваљен и слављен за живота и поштован после смрти. Његова популарност велика је и данас, 30 година после смрти, оцењује Момо Цвијовић, дугогодишњи кустос музеја. Некада су се на данасњи дан, у 15.05, када је умро Јосип Броз Тито, оглашавале сирене и тада би читава Југосалавија на минут стајала мирно и тако одавала почаст "доживотном председнику Социјалистичке Федератвине Републике Југославије".

Јелена Симић, Међународни радио Србија