Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Захтев градоначелника Сарајева Алије Бехмена да се забрани обележавање 18 година од злочина над колоном ЈНА, почињеног 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, подржали су јуче и градски већници. У изјави коју су једногласно усвојили на ванредном заседању сугеришу да се „не дозволи политичка демонстрација и манипулисање жртвама”.
„У овом догађају препознајемо политички чин провокације и покушај ревизије историје агресија на Сарајево и Босну и Херцеговину”, наглашава се у саопштењу које је упућено медијима након седнице Градског већа Сарајева.
Иначе, на Бехменов однос према злочинима над Србима и његов став да треба забранити одржавање помена на месту на којем су убијена 42 ненаоружана припадника ЈНА и даље стижу оштре и жестоке реакције, из Републике Српске првенствено.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић очекује да ће, и поред захтева градоначелника сарајевској полицији да забрани обележавање, „бити испоштован раније постигнути договор да се одржи тај скуп” којем, како је рекао, „жели да присуствује и премијер РС Милорад Додик”.

„Морамо се научити да тамо где је било мртвих и страдалих на цивилизовани начин омогућимо да њихове породице запале свеће и помоле се богу на начин како њихове верске заједнице то чине”, изјавио је председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић. Он је, коментаришући Бехменов захтев, нагласио да „не треба стварати фрустрације у БиХ, јер ће историја дати одговор шта се и где дешавало”.
Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, такође, сматра да би било коректно да се дозволи обележавање годишњице страдања у Добровољачкој и да скуп протекне без било каквих инцидената.
„Једна од логичних последица међусобног поверења треба да буде и толеранција када је реч о обележавању помена на различите злочине који су се догодили над свим народима на подручју бивше Југославије”, изјавио је за агенцију Срна Дачић у Сарајеву.
Председница Суда БиХ Медџида Кресо казала је да не види разлога зашто би требало спречити најављени скуп и да, „као човек сматра да породицама свих жртава, било где да су, треба омогућити да на миран и достојанствен начин одају почаст својим најмилијим”.
Министар безбедности БиХ Садик Ахметовић није желео да коментарише изјаве и захтев градоначелника Сарајева, али је потврдио да ће „полиција обезбеђивати скуп поводом обележавања осамнаесте годишњице страдања у Добровољачкој улици”.
На Бехменов захтев да се забрани скуп, одборници Скупштине града Источно Сарајево одговорили су тако што су на јучерашњем заседању са дневног реда скинули одлуку о давању подршке заједничкој кандидатури два Сарајева, Источног и Федералног за организовање Зимског европског омладинског олимпијског фестивала 2015. године. Градоначелник Винко Радовановић, који је био иницијатор елиминисања одлуке, оценио је да „Бехмен није затражио забрану одржавања помена страдалим у Добровољачкој због бриге о безбедности, већ из политичких разлога”.
Из Канцеларије високог представника (ОХР) упозоравају да је „на надлежним институцијама за провођење закона да одреде да ли окупљање може бити одржано у Сарајеву”. Истовремено подсећају да „пре тога организатори комеморације морају да испуне услове прописане одговарајућим законима”.
У захтеву који је упутио МУП-у Кантона Сарајево градоначелник Алија Бехмен је, између осталог, навео да „најављено обележавање 18 година од страдања војника сматра делом организоване кампање ревизије судски утврђених чињеница о нападу на БиХ и злочине почињене на њеној територији и њеним грађанима”.
Према до сада прикупљеним подацима и сведочењима, у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године бошњачке паравојне формације убиле су 42 припадника ЈНА, раниле 73, а заробиле 215.
Душанка Станишић, Политика