Редовно, пролећно заседање Светог архијерејског сабора почиње у понедељак, а највишим црквеним телом, после две године, председаваће патријарх који ће са архијерејима расправљати, између осталог, о канонској одговорности епископа рашко-призренског Артемија. Да ће једна од главних тема Сабора бити утврђивања канонске одговорности једног епископа, најављено је још у фебруару. Тада је Свети архијерејски синод привремено разрешио дужности управљања епархијом владику Артемија, а за администратора поставио умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија. Како је тада објаснио епископ бачки Иринеј, због проблематичног стања у Епархији рашко-призренској, давања превеликих овлашћења неким сарадницима који су то злоупотребили и непоштовања саборских и синодских одлука, против владике Артемија покренут је поступак за утврђивање канонске одговорности. Посебна синодска комисија 10. фебруара започела је проверу материјалног пословања епархије и њихов извештај биће представљен Сабору.
Епископ рашко-призренски одговараће и због непоштовања синодских и саборских одлука које се односе на обнову светиња на Космету, односно, противљење владике Артемија да прими објекте који се обнављају према Меморандуму о разумевању из 2005. године, потписаном између патријарха Павла, представника Привремених институција самоуправе на Косову и представника Унмика.
Владици Артемију замерано је и зато што није, према саборској одлуци из 2006. године, разрешио црквених дужности свог личног секретара оца Симеона и ставио га под црквени суд. Епископ рашко-призренски тврдио је да се обнова не спроводи ваљано, да светиње не могу да обнављају они који су их рушили, а наводио је и да је његов лични секретар оклеветан и да нема разлога да му суди.
Неколико отворених писама, апела и петиција дела монаштва Епархије рашко-призренске, верника и удружења грађана упућено је највишем црквеном телу – осим враћања на епархијски трон владике Артемија, тражи се и повлачење с места администратора владике Атанасија, као и праведно суђење епископу Артемију. Монаси су најавили и да ће петицију са својим и потписима грађана које су прикупљали претходних недеља у неколико градова Србије предати Сабору првог дана заседања. СПЦ је на свом сајту објавила саопштење владике бачког Иринеја у којем се позива народ да не потписује петицију монаха с „нецрквеним и разбијачким ставовима“ и да се не одвајају од Цркве у „парасинагоге“. Епархија рашко-призренска саопштила је, такође, да су потписи монаха на последњем писму фалсификовани, да међу њима има оних који више нису монаси, као и братства неканонског манастира Браина. Због противљења да уваже одлуку Синода и непризнавања администратора, до краја заседања Сабора у три манастира у рашко-призренској епархији, Свети Архангели, Црна Река и Девине воде, братству је забрањено да се причешћује и служи литургију.
Иако јавност месецима највише преокупира тема која се односи на дешавања у Епархији рашко-призренској, незванично се помињало да би Сабор могао расправљати и о арондацији епархија, односно евентуалној подели Архиепископије београдско-карловачке. Навођени су чак и могући „београдски епископи“ – владика захумско-херцеговачки Григорије и викарни епископ јегарски Порфирије. Једна од тема могла би бити и састав Синода, будући да је митрополиту Амфилохију, који је пре избора новог патријарха председавао „црквеном владом“ као чувар патријарашког трона, истекао мандат. О најављиваној могућности да би папа могао посетити Србију 2013. године за време обележавања 1.700 година од доношења Миланског едикта, највероватније се неће разговарати.
Највише црквено тело требало би да расправља и о именовању новог епископа нишког, будући да је доскорашњи владика Иринеј, у јануару изабран за 45. патријарха српског. Редовне теме на заседањима највишег црквеног тела су и разматрање ситуације на Космету, питања везана за веронауку и црквено образовање, као и извештај о радовима на изградњи Храма светог Саве на Врачару.
Јелена Беоковић, Политика
Ауторска права Радио Оаза 2026