Иако за владику Артемија није било дилеме да обнову српских светиња на Косову Метохији треба отпочети што пре до неслагања је дошло око тога ко треба да врши грађевинске радове. Да ли реконструкцију српских цркава треба препустити УМНИК-у – Европској Комисији и тзв. влади Косова, шта заговара Синод, влада Србије и ЕУ, или искључиво српским стручњацима и градитељској компанији Раде Неимар за шта се залагао владика Артемије. Убрзо се показало да од договра утврђеног Меморандумом неће бити ништа, јер је одлучујућа улога у целом процесу препуштена косовским привременим институцијама, док су стручна служба из Београда па и СПЦ, иако власник српске културне баштине и споменика културе на Косову-Метохији, постали само ”пуки декор у целом подухвату”. Видевши то надлежни епископ, владика Артемије, повлачи свога члана, викарног епископа липљанског г. Теодосија из мешовите комисије, чиме је званично рад Комисије обустављен.
Од потписивања Меморандума за обнову порушених цркава и манастира на Косову-Метохији до данас је прошло шест година. Од уништених 35 до сада је обновљено 22 црквена комплекса укључујући цркве, манастирске конаке, као и Богословију и Епархијски двор у Призрену. Међутим, владика Артемије није освештао поменуте објекте остајући доследан мишљењу да српске светиње не би требало да обнављају они који су их разарали и да би његов пристанак значио признавање само-проглашене косовске независноти и потирање српског православног и националног идентитета на Косову и Метохији.
Више од десет година владика Артемије је одолевао притисцима да би фебруара 2010. године Св. Архијерејски Синод СПЦ донео одлуку о смењивању ”непослушног” епископа.
Kултурно наслеђе Косова
На свом заседању 25. априла 2010 године Синод СПЦ ће да већа о судбини владике Артемија и о његовој даљој активности. Каква ће она бити не знамо. Видљииво је да се од уклањања владике Артемија са чела Епархије рашко-призренске и косово-метохијске почело са интензивним брисањем историјског, културног и верског идентитета Срба на том подручју, злоупотребом српских верских објеката и својатањем културног наслеђа. Тако Савет Европе , Европска комисија са тзв. Министартсвом културе, омладине и спорта Косова систематки ради на преименовању српског православног културног наслеђа из средњег века у албанско културно наслеђе на Косову. Управо је то оно против чега се владика Артемије бори и на шта указује. Због чега онда Синод СПЦ кажњава владику Артемија а не оне који помажу српски етноцид на Косову?
Универзално културно наслеђе – најновији пројекат Европске комисије
На званичној интернет презентацији Европске комисије на Косову стоји да је Европска комисија од 1999. године до данас уложила знатна финансијска средства у укупном износу од два билиона евра како би изградила и побољшала рад такозваних Косовских институција, помогла социо-економски развој и регионалну интеграцију Косова.
У најновијем документу ЕУ од фебруара 2010. године, који на деветнаест страна говори о циљевима и структури најновијег пројекта на Косову под називом “Terms of Reference – Development of a Regional Cultural Heritage in Kosovo” – у преводу – Развој културног наслеђа на подручју Косова”, којим руководи Европска Комисија, наводи се да је Европски парламент учинио први корак за очување и обнову културног наслеђа у областима захваћеним сукобима на Западном Балкану. Три милиона евра је одвојено за овај пројекат и дели се на два једнака дела: за пројекте у Босни и Херцеговини и на Косову.
Намера је да се нагласи вредност и богатсво културног наслеђа Западног Балкана. Заштитом, конзервирањем и рекламирањем обновљених објеката би се бавило одлење Културног наслеђа који треба да се оформи при Министартсву културе, омладине и спорта Косова (МКОСК) .
Европска комисија наглашава да историјска конзервација обухвата специфичан филозофски, политички и стручни идентитет који треба да се артикулише и о којем треба да се расправља за шта је потребан стручна обука и образовање.
Ту обуку би, према мишљењу Комисије, требало да пружа центар за културно наслеђе при МКОСК-у са седиштем у Призрену. Обновљено културно наслеђе Призрена би служило као извор за стицање практичног искуства у конзервирању објеката. Призрен је, како објашњава Европска комисија, изабран као центар због: ”богатства културних споменика у којем је убројан и храм Богородице Љевишке (изграђен 1307. године, део средњевековних споменика на списку Светке културне баштине са Косова ), Синан пашина џамија (1600 или 1608) и џамија Мехмед паше”. Центар за обучавање ће бити власништво општине Призрен и Министарства културе, омладине и спорта Косова, и пружаће услуге заинтересованим полазницима курсева са подручја Западног Балкана.
Верује се да ће рад Центра утицати на развој културе и ван граница Косова, што ће како се планира само да ”ојача концепт Културног наслеђа као универзалног а не етничког питања”.
Српски религијски објекти у сврху развоја туризма на Косову
Овај пројекат Европске комисије разматра и могућност коришћења поменутих објеката у туристичке сврхе. Са општином Призрен је договорено да се у Центру отвори и Оделење за туризам. Новцем скупљеног од туризма и посете објектима кутурног наслеђа одржавао би се рад Центра.
Финансијска помоћ за извођење планираних програма долази са разних страна. Један од тих извора је и Летњи камп за младе археологе којег од 2004. сваке године организује Музеј Косова уз помоћ КФОР-а. Камп је смештен код археолошког налазишта ”Улпиана” у селу Липљан, 1.3 км удањеног од Грачанице. Захваљујући летњем кампу четворо студената студирају археологију на три европска универзитета припремајући се тако за нову генерацију археолога на Косову.
Један од донатора и активни субјекат у реконструкцији ”културног наслеђа на свим отоманским територијама Западног Балкана укључујући и Косово” је ТИКА , турска агенција за међународну помоћ. Призрен је један од њених највиших приоритета, због чега ће тим експерата за културно наслеђе провести извесно време на обуци у Турској.
Систематско утирање српског културног и православног наслеђа на Косову-Метохији је видљиво на сваком кораку: у његовом преименовању у културно наслеђе Косова, преко штампања туристичких брошура у којима је избрисан сваки помен српског наслеђа на том прдручју до билборда на улицама Приштине на којима се апелује на очувању ”Косовске баштине” и донаторских конференција УНЕСКА и ЕУ за помоћ очувања културног наслеђа Косова.
Нема сумње да су влада Бориса Тадића као и чланови Св. Архијерејског Синода СПЦ свесни затирања свега српског на подручју Косова-Метохије. Због тога је тешко разумљива одлука св Синода о смени владике Артемија. Једног од ретких званичника Србије који се  јавно противи културном геноциду којег уз помоћ ЕУ и ‘међународне заједнице” над српском културном баштином спроводе власти у Приштини.
Албански екстремисти су од 1999 до данас уништили, попалили, оскрнавили и порушили више од 100 српских православних цркава и манастира на подручју Косова и Метохије. Око 250.000 Срба и не Албанаца је протерано из својих домова. На хиљаде српских кућа је попаљено и порушено. Оно мало Срба који нису желели да напусте своја огњишта живи у гетима. Између17-18. марта 2004, пред будним очима КФОР- војника албански сепаратисти су порушили 35 српских православних цркава док је 4000 Срба остало без крова над главом. 17. фабруара 2008. године лидери тих истих албанских сепаратиста прогласили су независнот Косова од Србије. Само два дана касније Косово су као ”независну” државу признале САД и неке државе чланице ЕУ.
Најновији пројекат ЕУ – Развој културног наслеђа на подручју Косова
Боба Боројевић