Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У необичном термину, замислите молим вас у уторак вече - позоришна представа?!
У свакој другој варијанти би било:
- Ко то размишља оизласку у уторак вече?!
Међутим када је у питању Зијах Соколови - и његова монодрама CABAres, CABArei, ситуација се мења. Посетиоци који су скоро напунили салу Registry Theatre-а, имали су прилику да погледају представу која се игра већ 17 година, "Животну комедију о дезоријентираности модерног човека, који кризу средњих година, анализира кроз идеале државе и брака..." (ДАНИ, Сарајево).
Или боље речено, представу са пуно асоцијација, мимикрије, телесних и говорних варијације на тему институција као што су држава и брак, смешно карикирање морала, међусобних брачних односа, политичке баналности, свакодневних небулоза и опомињање на њих.
Говорио је о животу, позоришту, старењу, аутомобилима, храни, сексу, и свему осталоме што Зијаха занима:
"Како то мислиш 'Ја нисам важан'? Kо је важан, ако ти ниси важан?!?
Будало, погледај се! Па нико, нико на овоме свету није важнији од тебе!
ПОЧНИ ДA ЖИВИШ САДА, НЕ ЧЕКАЈ БУДУЋНОСТ, ЈЕДИНО ШТО ТЕ ЧЕКА У БУДУЋНОСТИ ЈЕ СМРТ!"

Осврт Зијаха Соколовића на представу у Кичинеру преслушајте ОВДЕ

Други о представи
Узалуд је Зијах скакао и вриштао по позорници. Није му ништа помогао паничан израз лица, озбиљност којом је то говорио свакоме у публици.
Публика је урлала, вриштала од смеха, брачни парови исмејани његовом представом брисали су сузе из очију, држали се за трбухе, превијали се на столицама...
А он им је опет, као што то чини већ годинама, говорио да време пролази. Да га узалуд троше не чинећи ништа да живе срећно. Да живе туђе животе, а не свој. Да за неуспех окривљују све друге, само не себе. Да су се грчевито, у страху од мрака, ухватили за породицу која их не воли и коју ни они, у ствари, не воле, само им је то тешко да признају.
Зашто је све то тако смешно? Зашто га нико не чује иако виче из све снаге, потпомогнут микрофоном и звучницима?
Зар је стварност толико безнадежна да нам као једина алтернатива том безнађу остаје циничан смех и изругивање над властитом судбином?