Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Иако очекивана дужина животног века расте у већем делу света, и током 20. века у развијеним земљама продужила се за 30 година, лекари уочавају један другачији тренд који их узнемирује - наиме неки људи опредељују се за животни стил који доприноси ранијој смрти.
Лекари уочавају да људи усвајају лоше навике које могу да им скрате живот - претерано конзумирање хране или конзумирање лоше хране, премало вежбања и пушење, а те навике повећавају ризик од добијања рака, дијабетеса, срчаних обољења и можданог удара.
Истраживачи са универзитета Харвард и Универзитета државе Вашингтон желели су да открију колико година се изгуби таквим избором животног стила, уз напомену да је просечан животни век за Американце 78 година. Један од аутора истраживања Гударц Данеи каже да су истраживачи установили да „висок крвни притисак, пушење, гојазност и висок ниво шећера у крви одузимају пет година живота код мушкараца и око четири године код жена, на националном нивоу”, преноси „Глас Америке”.
Истраживачи су упоредили податке у односу на расу, приходе и место становања, и установили још веће разлике - белци средње класе имају најбољи крвни притисак, али Американци азијског порекла имају мање лоших навика и најбољег су здравља.

„Не болују од срчаних обољења, јер имају низак крвни притисак, не добијају рак, зато што имају веома низак фактор ризика за рак, укључујући пушење”, објашњава Данеи. Научници су уочили разлику од чак 14 година у очекиваној дужини животног века између Американаца азијског порекла и Афро-американаца за које се очекује да просечно живе 67 година.
„Афро-амерички мушкарци с југа имају најкраћи животни век, заједно са Афро-американцима који живе у високоризичним урбаним срединама, местима као што је центар Лос Анђелеса”, навео је Данеи.
Афро-америчке жене су још једна група са кратким животним веком због њиховог високог процента гојазности, јер људи који се боре с вишком килограма имају виши ниво инвалидитета, дијабетеса и срчаних обољења - поремећаја који их чине болеснијим док су млади, и зависним од лекова у дужем периоду.
Танјуг