"Дан сећања"
"Дан сећања" на жртве усташког геноцида у НДХ обележава се поводом покушаја пробоја две групе од око хиљаду заточеника 21. и 22. априла 1945. године, у чему је успело само њих 118.
НДХ је проглашена 10. априла 1941. под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије и обухватала је Хрватску, БиХ и област Срем са 6,3 милиона становника, од тога више од трећине Срба.
Програм за "коначно решење српског питања" оствариван је у НДХ по формули "трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити" који је 11. јуна 1941. обелоданио усташки министар, писац Миле Будак.
Један од видова организованог злочина тадашње хрватске државе били су логори, од којих је највећи био Јасеновац, формиран августа 1941. године.
Састојао се од пет великих и три мања логора од којих се већина налазила у југозападној Славонији на подручју Хрватске, док су с друге стране Саве, у РС била масовна стратишта, од којих је највеће Доња Градина.
НДХ је била једина савезница Сила Осовине, у Другом светском рату, која је организовала и специјалне логоре за децу. У њима је било заточено око 33.000 малишана, а само у систему логора Јасеновац убијено је 19.432 деце, узраста од неколико месеци до 14 година.
Процене засноване на извештају државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника као и Центар "Симон Визентал" говоре да је у логорима Јасеновца убијено око 500.000 Срба, 80.000 Рома, 23.000 Јевреја и више десетина хиљада антифашиста.
Када су у Јасеновац, у напредовању према Загребу, ушле јединице 21. ударне дивизије Народноослободилачке војске Југославије маја 1945. године логор је био уништен и спаљен по наређењу заповедника Усташке одбране и његовог првог команданта Вјекослава Лубурића званог Макс, како би се прикрили сви трагови геноцида.
За злочин геноцида у НДХ Анти Павелићу никад није суђено, чак ни у одсуству, а министар полиције НДХ Андрија Артуковић и управник Јасеновца Динко Шакић, који су се до дубоке старости успешно скривали са друге стране Атлантика, осуђени су у Хрватској 1986. односно 1989. за ратни злочин против цивилног становништва.
Тачан број жртава Јасеновачког логора никада није утврђен.
Ове године Република Српска обележава "Дан сећања" на Међународни дан логораша - датум када су америчке трупе 11. априла 1945. године ослободиле први концентрациони логор на тлу Немачке, злогласни Бухенвалд.
РТС