Умро је 27. августа 1916. године, један од најистакнутијих стваралаца у српском реализму, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу, дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бања Луци и Тузли. У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Једрим и сажетим приповедањем и свежим поетским језиком, снажно је приказао планински завичај у Босни, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живели потлачени босански сељаци под аустроугарском окупацијом. Дела: сатире "Јазавац пред судом", "Суданија", збирке приповедака "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања".

"Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. Знам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим, Народе мој, заробљена и кукавна Отаџбино моја!"
"Молитва", Петар Кочић

САБРАНА ДЈЕЛА I-IV