У оквиру тродневне културне манифестације "Дучићев дан" у Музеју Херцеговине промовисана је књига "Славно доба Мостара", аутора Јована Радуловића, која је из штампе изашла ове године у издању Српског певачког и културног друштва "Гусле" из Мостара и мостарске Српске православне црквене општине.
Према речима књижевног критичара Ранка Поповића, животно дело, данас заборављеног мостарског књижевника Јована Радуловића из 1939. године значајна је друштвена и културна хроника Мостара од средине 19. до првих деценија 20. века, која обухвата три велике херцеговачке генерације - од оне која је упамћена по устаничком подвигу, до омладинске генерације са Шантићем и Дучићем, захваљујући којима је Мостар тога доба постао културно средиште српства.
"Радуловић је опсењен енергијом српског сељака, који је имао снаге да се преобрази у народног свештеника и вођу и направи велики национални програм, затим да постане вешт трговац који је свој капитал ставио и у службу народних послова, па је изнедрио сјајну омладинску генерацију која је тај развојни пут поентирала високим културним дометима", рекао је Поповић.
Говорећи о историографској димензији књиге, приређивач Драган Мастиловић истакао је да Радуловић као хроничар друштвено-политичких збивања, као најзначајније, истиче три линије националне борбе Срба у Херцеговини - устаништво против туђинске власти, борбу против духовне доминације грчких епископа, као и отпор аустријско-католичкој акцији упереној против православног живља ових крајева.
"На основу велике грађе сакупљене из Бечког државног архива и архива мостарске Црквене општине и озбиљним херуистичким поступком, Радуловић је створио значајну историографску студију о Мостару тога времена, која је и данас добар путоказ свим истраживачима Херцеговине", подвукао је Мастиловић.
Закључујући беседе о књизи "Славно доба Мостара", епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је да Радуловићева дисертације није само значајна за време у коме је настала, већ и за актуелни политички, историјски и културни тренутак Мостара и Херцеговине.
"Она је важна стога што Срби нису познати као народ који пази на своју историју и чува сећање на своје велике претке и значајне личности. Историјска амнезија веома је опасна јер су последице тако неодговорног односа према памћењу увек озбиљне и трагичне", истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Промоцији књиге претходило је отварање документарне изложбе под називом "Алекса Шантић-парадигма хуманитета, толеранције и суживота" аутора Златка Сердаревића из Мостара.
Начелник општине Требиње Доброслав Ћук истакао је на отварању да ову изложбу, која осветљава животни пут песника који је обиљежио и оставио дубок траг култури Мостара, Херцеговине и целокупног српског народа, са правом можемо да посматрамо и као поновни сусрет два великана поезије ових простора Алексе Шантића и Јована Дучића.
"Шантићеве и Дучићеве животне и стваралачке стазе, мада умногоме опречне, започеле су да се преплићу баш у Мостару, а овога пута сусрет песника Херцеговаца и пријатеља је у граду на Требишњици, који са правом многи називају завичајем поезије и који дубоко уважава и поштује стваралаштво и једног и другог песника", истакао је Ћук.
Говорећи о аутору изложбе свештеник Данило Боро, председник Српског певачког културно уметничког друштва "Гусле" из Мостара, истакао је да је Сердаревић цели свој живот прикупљао грађу везану за Шантића што је несебично поделио са другима.
"Ова изложба је само један од покушаја да се донекле сачува било који траг Мостара који је део српског културног наслеђа и да заједно поделимо све оно што је сачувано како би, донекле, осетили живим оно што су створили Шантић , Дучић и Ћоровић", рекао је отац Данило.
Изложба ће бити отворена до 30. априла.
Другог дана манифестације, на Благовијести, јутрос је у Херцеговачкој Грачаници, гробном месту Јована Дучића, служен помен великом пјеснику.
Вече лауреата и академија у част Љубомира Симовића, добитника Дучићеве награде за 2009. годину, заказана је за 20.00 часова у требињском Дому културе.
РТРС
Ауторска права Радио Оаза 2026