Сам тај назив сведочи да су из Хитлера проговорили осветнички бес и србофобија, јер је на састанку на коме је захтевао сурову одмазду успоставио везу између 1914. и 1941. године. Брутално и цинично, одговорност за рат свалио је на Југославију, поготово на Србију и Србе, проглашавајући их за агресора, зато што су се дрзнули да у тада покуњеној Европи дигну своју слободарски глас отпора нацизму.
Операцијом „Казна” командовао је ваздухопловни генерал-пуковник Александар Лер. Без објаве рата, мучки, више од 450 бомбардера ,,Луфтвафеа”, у пратњи авиона ловачке авијације, око 6.45 сати 6. априла 1941. године истоварило је на Београд прве товаре смртоносних бомби.
Циљеви су били помно изабрани – државне, цивилне, војне и културне установе, индустријски погони и инфраструктура, стамбене четврти, болнице и подземна склоништа. После првог јутарњег, уследила су још три таласа бомбардовања током ноћи, а онда је и 7. април у Београду био пакао.
О тоталној безобзирности бомбардерског удара сведоче и разарања или оштећења на скоро 3.000 објеката, а процене људских жртава крећу се од четири до двадесет хиљада погинулих.
Уништење Народне библиотеке Србије у том бомбардовању беспримерни је доказ злочина културног геноцида, у коме су бомбе и пламен сажегли 350.000 књига и пола милиона свезака, небројене историјске документе и рукописе непроцењиве вредности.
Тог 6. априла 1941. Југославију су напале 34 немачке, 44 италијанске дивизије и четири мађарске дивизије.
Дан раније, у касним поподневним сатима, појавио се последњи број међуратне „Политике” који је носио датум 6. април 1941. године. Рано штампање издања за унутрашњост („провинцијско” издање) било је условљено промењеним („ратним”) редом вожње, уведеним неколико дана раније.
Београдско (јутарње) издање листа за 6. април 1941. било је припремано до дубоко у ноћ, малтене до самог јутра. Дежурни уредник тог броја, Слободан Нешовић, настојао да дође до текста уговора о пријатељству и ненападању, потписаног те ноћи у Москви, између СССР-а и Краљевине Југославије.
Пошто његова настојања нису уродила плодом, ротација је била спремна да избаци прве јутарње примерке „Политике” без документа потписаног у Москви.
Али је зора 6. априла то онемогућила.
Смртоносни товар бачен на Београд из бомбардера нацистичке Немачке погодио је и „Политику”. Зграда нашег листа је срушена, уништени су нова ротациона машина и много друге опреме, а складиште хартије погођено бомбама на Обилићевом венцу горело је данима.
„Политика” није могла да објави вест о Хитлеровом злочиначком бомбардовању Београда и о нападу на Југославију.
Слободан Кљакић, Политика
На слици Душанова улица у Београду 6. априла 1941.