Велики петак се у православним храмовима у петак 2. априла (20. марта по јулијанском календару) обележава изношењем плаштанице Господа Исуса Христа. То је платно у које су ученици Господњи завили тело Исуса Христа одмах по скидању са Крста. Затим следе молитве, веома дирљиве и тужне, поред осталог и плач Мајке Божије, због онога што се десило њеном Сину – Господу Исусу Христу.
За вернике, Велики петак је тужан дан, када је зло тријумфовало и надјачало добро. Исус Христос је дошао на свет пун божанске љубави према човеку, примио је човечје тело да би показао да је сваки човек икона Божија. Господ је плакао са људима због њихових грехова, био је најбеднији од свих, некада ни главу није имао где склонити, свима је помагао, беседио о Богу и како се угледати на Бога, лечио болесне. Али, људи огреховљени и често неспособни да схвате такву доброту, на Велики петак су викали испод крста…распни га, распни! Господ Исус Христос је био осуђен без кривице на најтежу казну оног времена, распеће на крсту. Чак и његови најближи следбеници, апостоли, побегли су испод крста, бојећи се одмазде римских власти, одрекли а касније и покајали због своје слабости која је део људске природе. Само је Мајка Христова са апостолом Јованом остала под крстом, горко плачући за сином. Управо Исус Христос је људима показао како да се боре против своје слабе природе, како да се вежбају у добру, подстицао их је на покајање и доброту. Чак и на крсту, разапет, молио је свога Оца Небеског да опрости онима који га разапеше, јер не знају шта раде. Тиме показује пут покајања и опраштања и начин како свако може да буде бољи према ближњима.