- И дан-данас имам кошмаре и ноћне море. Враћају ми се слике. Годинама пијем таблете за смирење и врло лоше спавам. Ипак, ја сам преживео, док су моји несрећни другови погинули.
Светозар Ковачевић не зна зашто је НАТО толиком жестином првог дана рата бомбардовао Куршумлију.
- Једна претпоставка је да је НАТО сумњао да су се у овом склоништу налазили командант Треће армије Војске Југославије Небојша Павковић и командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић. Други разлог може да буде то што је Куршумлија била главни центар за снабдевање војске на Косову, због чега су порушени сви мостови у околини - прича Светозар.
После дужег опоравка, машински инжењер Светозар Ковачевић, рођен у Великој Плани код Прокупља, вратио се свом послу у Осигуравајућем друштву "Дунав" и до пензије има још годину и по дана. Иначе, током 78 дана бомбардовања Србије у Куршумлији је погинуло 37 војника и цивила, а у знак вечног сећања у центру града и у касарни "Топлички устанак" подигнути су им споменици.
Вокер маркирао
Склониште у којем је прве вечери бомбардовања погинуло једанаест официра било је од армираног бетона. Прва плоча је била дебљине три метра, па онда слој пресоване глине дебљине метар и још једна плоча од армираног бетона дебљине три метра. Први "томахавк" није пробио плочу, други је пао на исто место, а тек трећи је успео да је пробије. Светозар каже да је шеф мисије Оебс на Косову Вилијам Вокер приликом посете куршумлијској касарни два месеца раније паркирао џип баш на месту на којем су 24. марта пале ракете од којих је погинуло 11 официра.
Глас Јавности