НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД.
Posle неколико неуспешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског председника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског председника Бориса Јељцина.
Најпре је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна, прихватио њихов план за размештање међународних трупа на Косову, а потом је тај договор верификовала Скупштина Србије.
Јединице ВЈ повукле су се са Косова posle доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године. То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.
У саставу КФОР-а на Косово је дошло 37.200 војника из 36 земаља, од чега је 30.000 из земаља чланица НАТО-а. У међувремену је број тих снага смањен на 10.000.
Расељавање са Косова
Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избеглих Албанаца. У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима.
Према српским изворима, од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.
Од укупно расељених са Косова, према подацима УНХЦР-а које је у јануару 2008. изнео тадашњи министар за повратак и заједнице у влади Косова Бранислав Грбић, на Косово се вратило 16.500 расељених, од којих су 45 одсто припадници српске заједнице.
Према подацима Савеза удружења интерно расељених, током 2008. за повратак на Косово одлучило се само 386 особа.
У јуну 2009. шеф мисије УНХЦР-а на Косову Херман Штурволд изјавио је да се 200.000 исељених са Косова и даље налази ван његових граница.
Према подацима УНХЦР-а током прошле године на Косово се вратила само 61 особа.
Власти у Приштини, пак, истичу да се на Косово до сада вратило више од 18.000 људи, припадника свих заједница.
Држава да каже истину
Жанка Стојановић, мајка једног од радника погинулих у НАТО бомбардовању Радиотелевизије Србије, изјавила је данас да би одговорни људи у држави требало да изађу са јавним признањем да је 1999. године "држава злочиначки убила" 16 људи.
"Обележавамо 11 година бола и борбе за истином, за признањем истине ове државе, јер је држава злочиначки убила 16 људи", рекла је Стојановић новинарима испред споменика "Зашто", посвећеног радницима РТС који су погинули у бомбардовању ове зграде 23. априла 1999. године.
"Ми нисмо више породице. Говорим као мајка, као разредни старешина овог разреда од 16 људи. Говорим да су сада праве адресе председник Борис Тадић, министар Драган Шутановац и тужилац Миљко Радисављевић", поручила је она.
Према речима Стојановић, пред њима су докази и треба да изађу са признањем шта је учињено људима на Телевизији.
Градоначелник Београда Драган Ђилас запалио је свећу и положио цвеће на споменик убијеним радницима РТС.
Генерални директор РТС Александар Тијанић, главни и одговорни уредник Информативног програма Ненад Љ. Стефановић и колеге са РТС, такође, су положили цвеће на споменик својим колегама, настрадалим у НАТО бомбардовању.
PTB