Према подацима Косовске полицијске службе, за мартовско насиље на Косову у прекршајним и кривичним поступцима кажњено је 266 особа.
УНМИК и СПЦ су постигли договор о обнови порушених и спаљених цркава и манастира, а прва фаза обнове је почела крајем 2005. године.
Бета
Ивановић: Повратак је везан за осећај безбедности
Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је, поводом шесте годишњице мартовског погрома у покрајини, да се морају пронаћи инспиратори и организатори, истичући да су порушене куће обновљене, али да се Срби нису вратили.
У мартовском погрому Албанци су за два дана из домова протерали више од 4.000 Срба, етнички очистили шест градова и девет српских села и уништили 35 цркава и манастира.
Ивановић је за Радио-телевизију Србије рекао да морају бити кажњени они који су покушали да извуку профит из тог погрома, јер његови „организатори нису били на улици”.
Онај ко је замислио тај погром, постигао је циљ, јер, не само да се већина људи није вратила, него су и отворени преговори о статусу Косова и Метохије, оценио је Ивановић.
„Срби се не осећају сигурним, поготову ако долазе индивидуално, а не могу се наговорити да се врате колективно”, рекао је Ивановић.
Указујући да је „повратак уско везан за осећај безбедности”, Ивановић је оценио да би се тај процес могао интензивирати само ако би привремене косовске институције и међународна заједница урадили оно што су обећали.
Државни секретар Министарства за Косово и Метохију је оценио да статус Косова још дуго времена неће бити решен.
Поводом најаве Кфора да ће сутра и званично главну одговорност за заштиту Газиместана предати косовској полицији на основу одлуке коју је донео Северноатлантски Савет, Ивановић је рекао да се састао са командантом Кфора и упозорио да постоји неповерење између Срба и Албанаца и да не смеју бити угрожени манастири на Косову и српска баштина.
Према његовој оцени, Срби неће веровати косовској полицији коју већином чине Албанци.
У мартовском погрому за мање од 72 сата Албанци су убили осам Срба, док се двоје воде као нестали, а 11 Албанаца погинуло је у окршајима с припадницима Кфора који су покушали да заштите Србе.
Теже и лакше су рањене и повређене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага, док су уништена 72 возила УН.
Широм јужне српске покрајине срушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 друштвених објеката - школе, домови здравља, поште, као и 35 светиња СПЦ - манастира, цркава и других верских објеката, међу њима 18 споменика културе.
Танјуг
Богдановић: Циљ мартовског погрома био етничко чишћење
Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић оценио је да је циљ „мартовског погрома” пре шест година био даљи прогон српског становништва из покрајине, што доказује и етничко чишћење шест градова и девет села у које се Срби до данас нису вратили.
„Главни инспиратори и организатори тог погрома до данас нису откривени и то је оно што је поражавајуће и што треба да забрине све нас. Кажњени су само појединци који су учествовали у тој акцији, али не и организатори који су то припремали неколико месеци”, рекао је министар за Косово и Метохију Танјугу.
Богдановић је рекао да је у време уочи мартовског погрома боравио на Косову и да је безуспешно упозоравао званичнике међународне заједнице, између осталих и некадашњег високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијера Солану, да се „нешто страшно” припрема.
„Добијамо уверавања да су међународне снаге на КиМ данас боље оспособљене и обучене, да имају бољу обавештајну службу и да неће дозволити да се понови 17. март 2004. године”, рекао је он.
Министар ипак, позивајући се на искуство, страхује, посебно после смањења Кфора, да може нешто слично да се догоди, јер је очигледно да на КиМ постоје социјалне тензије, из којих може да се изроди нешто као 17. марта.
Влада Србије, како је истакао, жели да све проблеме на КиМ решава мирно, на конструктиван, прагматичан начин, јер само дијалогом и компромисом може да се дође до мира, стабилности и помирења између Срба и Албанаца.
Прама његовим речима, Србија жели да на Косову буде успостављено просперитетно мултиетничко друштво, али да је један од предуслова за то повратак око 220.000 избеглих и интерно расељених грађана.
Богдановић је указао да је косовска влада, под притиском међународне заједнице, почела обнову кућа уништених у уништених кућа, али да још нису створени услови за повратак српског становништва на те просторе.
„Не можете се само декларативно залагати за повратак Срба, за мултиетничност, за правну заштиту а да не чините ништа да се то стварно деси на терену”, казао је Богдановић.
Данас, како је упозорио, додатни извор тензија представља план сефа Међународне цивилне канцеларије Питера Фејта и привремених власти у Приштини, који, између осталог, подразумева покушај успостављања такозваних косовских институција на северу покрајине, чему се Срби противе.
„Верујем да се нико неће усудити да тај план спроведе мимо воље Срба. Ако је нешто добро у том плану, онда је то што се не прети силом. То би било погубно и дестабилизовало би, не само КиМ, него читав Западни Балкан, јер недопустиво је да се проблеми, ма где они били и ма какви они били решавају силом и сукобима”, поручио је министар Богдановић.
Танјуг