Под притиском преовлађујућих "супер језика", као што су енглески, шпански, арапски, хинду и мандарински сваке друге седмице у свету изумре по један језик. Највише језика изумире у Кини, али у опасности и ирски, који говори само 70.000 људи.
У свету просечно на сваке две недеље престане да постоји један језик, а верује се да на планети Земљи "живи" најмање 6.900 језика, од којих већини прети изумирање, што је проблем с којим се суочавају многе земље, поготово многољудна Кина.
У Кини живи званично признатих 56 етничких група, а верује се да има на стотине разних етничких подгрупа, чији припадници говоре различите језичке варијанте. Највећа етничка група је Хан и у њу су се утопиле многе друге, кроз више од три миленијума дугу историју кинеске цивилизације. Већина етничких језика у Кини припада сино-тибетанској језичкој фамилији, а тим језицима говоре припадници 29 мањина. Ту су језици: мин донг, џињу, мандарински, пу-ксиан, хуизоу, мин зонг, дунган, ган, хакка, ксианг, мин беи, мин нан, ву, јуе.
Постоје разни варијетети самог кинеског језика: 70 одсто становника говори мандарински, а међу етничким групама највише су заступљени зуанг (таи), монголски, тибетански, ујгуршки (турски), хмонг и корејски.
Неки од ових језика су већ угрожени. На пример, језиком манћу, који постоји у кинеској североисточној провинцији Лиаопинг, говори једва неколицина људи, од око 10 милиона.