Тако се показало да је црквена пракса утрла пут здравом начину исхране који се и сада пропагира. Али, само одрицање од неке врсте хране није исто што и хришћански пост. На најлепши начин то је објаснио Свети Јован Златоусти још у првим вековима хришћанства рекавши:
„Не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге тако што неће ходити путевима греха, слухом не слушајући оговарања и сплетке и уздржавај се од ружних речи. Каква нам је корист ако не једемо месо а уједамо и прождиремо своје ближње.“
Бројни су светитељи писали о посту живећи га и преносећи своја драгоцена искуства која су применљива у свим временима и приликама. Истиче се да се постом задобија чистота телесна али и духовна и да од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост.
Владика Николај Велимировић подсећа да се „постом човек вежба за великдоушност а опраштањем увреда поклања великдушност.“ Они који су постили знају да је изузетно важно смоћи снаге да не једеш оно што ти се једе, да не кажеш ружну реч, да поделиш оно што имаш са другима, да размишљаш о Богу и да се трудиш да испуниш његове заповести. Вежбајући се у томе стичу се врлине које су важне за све људе, не само за хришћане. Зато верници кажу да се радују сваком посту а посебно Васкршњем, јер им он помаже да поправљају себе и да им цео живот заправо буде прожет вером и љубављу према Богу и људима.
Љиљана Синђелић Николић, Међународни радио Србија