Наравно, такав се труд богато награђује. Према писању Чикаго Трибјуна, када је Балгојевић дошао на власт 2003. лобирање за здравство у Илиноју постало је уносан бизнис пун ликова из Благојевићевог окружења међу којима је био Милан Петровић. Часопис Илиној ишус који издаје Центар за државну политику Универзитета Илиноја у Спрингфилду такође је истраживао Петровићеву улогу у Благојевићевом окружењу и указао на његово лобирање за фирме које су профитирале од Благојевићеве иницијативе за државно спонзорисање здравственог осигурања деце.
Како је писала београдска Борба 13. августа 2009, Петровић је умешан у бројне афере, изгубио је дозволу за бављење адвокатуром у држави Индијани, а 2001. године био је у таквој финансијској кризи да су он и његова жена тражили заштиту од банкротства. По писању тог листа, велика непознаница у каријери Милана Петровића је посао који је склопио с међународном гигантском компанијом ЦХ2М Хилл ЛЛЦ:
ЦХ2М Хилл је напрасно одлучио 2004. да постане клијент АПС, иако је Петровићева фирма почела да ради само годину дана пре тога, као почетничка група лобиста. Зашто је гигантска транспортно-грађевинска фирма изабрала Петровића за посредника, мада је био до гуше у дуговима, остало је непознато до данас. Наиме, 5. априла 2001, Петровић је поднео захтев за заштиту од банкротства, а 23. маја исте године, добровољно је предао своју дозволу за бављење правом у држави Индијана, јер је био под истрагом дисциплинске комисије врховног суда Индијане.
Петровић се тада правдао да је знао за истрагу која се водила против њега и признао је да су "наведене чињенице случаја тачне", те да због тога "не би могао успешно да спроведе своју одбрану" уколико се подигне оптужница. Факте тог случаја је запечатио суд у Индијани и они нису познати јавности. Петровић никада није оптужен за било које наводе из случаја, а није познато због чега. Чудном случајношћу, те исте 2001, он се придружио тиму тадашњег конгресмена Рода Благојевића, као консултант. У то време, Благојевић се кандидовао за гувернера Илиноиса…
Благојевићев "човек за новац" донирао је 20.000 долара 2006. године кампањи демократе Била Ричардсона, за реизбор гувернера Новог Мексика. То би било у реду да није откривено да је Петровић у исто време заступао и фирму ЦДР Фајненшал Продактс, која је била под корупционашком истрагом државне пороте Новог Мексика.
Како је 24 априла прошле године известо Блумбергов информативни сервис, Петровићев клијент ЦДР био је под истрагом федералних власти због корупције у Њу Мексику. Гувернер Ричардсон, да се подсетимо, повукао је своју кандидатуру за комерцијалног секретара у Обамином кабинету када се сазнало за ову истрагу.
Што се тиче уговора са фирмом ЦХ2М, непознанице заправо и нема. Према писању НЊИ. цом портала (највећи медијски сајт северозападне Индијане) од 21. децембра 2008, државна управа за путеве Илиноја платила је тој фирми преко два милиона долара за уговор о студији развоја северозападног аутопута; укупна зарада фирме од уговора са државом Илиној износи око 11 милиона долара.
На позитивној страни, са становишта његових финансијера, Петровић нипошто не може да буде оптужен за националистичка скретања. Један од запослених у његовој фирми, по имену Шћипе (Shqipe) Османи, наводи се у федералној листи донатора политичким кандидатима као извор прилога од $7.750 у 2004. и као приложник $2.300 кампањи Хилари Клинтон у 2008. Ово указује да је Петровић доследни поборник мултиетничке толеранције. Свака му част…
Реакције у Србији
Посебно је интересантно да је Влада Србије на уговор Милан Петровић ставила ознаку "строго поверљиво" - што значи да он не сме да се објави у српским медијима - " иако је тај исти уговор свакоме доступан на сајту америчког Министарства правде. Некоме је у Београду стало да се детаљи око уговора сакрију од јавности. Он је усвојен тајним закључком који је у име Владе Србије потписала генерална секретарка Тамара Стојчевић, иако се о томе никада није дискутовало ни на једној седници Владе:
Расим Љајић, министар рада и социјалне политике, рекао је тим поводом да "стварно" не зна ништа о томе. Из џеппа осиромашеног народа Србије милион долара је по кратком поступку плаћено Петровићу, кришом и у строго конспиративном духу.
Како нас је летос упознала београдска Борба, под ознаком "Строго поверљиво" Влада Србије је 30. априла прошле године донела Закључак (под бројем 00-197/2009-001), којим се прихвата ангажовање Advanced Practical Solutions LLC. Прву траншу од 85.000 долара Тамара Стојчевић уплатила је већ 1. маја, само дан по доношењу Закључка, а новац је обезбеђен из текуће буџетске резерве - одакле се, , како стоји у Закону о буџетском систему, новац узима за отклањање последица поплава, суша, земљотреса и других елементарних непогода, као и за ванредне догађаје који могу да угрозе живот и здравље људи и проузрокују штету већих размера:
Иако у Закључку стоји да су за координирање целокупног посла овлашћени Кабинет председника Владе Мирка Цветковића, Министарство спољних послова и Генерални секретаријат Владе, за спровођење уговора с консултанстком кућом Милана Петровића задужен је лично Вук Јеремић, министар спољних послова…
Неколико министара Владе Србије је у незваничном разговору потврдило "Борби" да никада нису видели документ према којем Србија америчкој фирми за лобирање плаћа 85.000 долара месечно. За сада јавност у Србији остаје без одговора шта садрже одредбе уговора о лобирању, за шта се лобибира, одакле идеја да се такав посао повери човеку чијег је бившег клијента анатемисала администрација актуелног председника САД Барака Обаме, зашто је одлука тајна, као и зашто се троше паре из т текуће буџетске резерве кад је земља пред банкротом. "Борба" није успела да ступи у контакт с Миланом Петровићем, власником фирме "Advanced Practical Solutions LLC" из Чкага, с обзиром да се на број телефона искључиво јавља аутоматска секретарица која каже да "господин Петровић није у могућности да преузме позив".
Да случај буде још интересантнији, по писању овог листа, три дана пре него што је Влада Србије донела тајни закључак о ангажовању фирме сумњивог кредибилитета АПС, уговор с њеним власником Миланом Петровићем већ је био потписан и оверен у америчком министарству правде, под бројем 5933.
Реаговања српских политичара и виђених лица на јавној сцени прошлог лета била су бурна целом ширином политичког спектра - од левице пререко центра до деснице.
Александар Вучић, заменик председника Српске напредне странке, сматра случај скандалозним: "Неопходно је да нам Влада објасни на основу чега је потписан тај уговор, одакле ће се он финансирати и зашто је баш ова фирма одабрана да лобира за Србију. Невероватно је да власт ћути… Скандалозно је да се не зна ништа конкретно. Премема његовим речима, сума која се помиње у уговору је мала за озбиљно лобирање, што показује да то није озбиљна фирма и да од тог лобирања неће бити ништа.
Веља Илић, лидер Нове Србије, сматра да је још једна афера од милион долара "страшна прича" у којој он види "велико прање новца". "Лобирање је Србији, свакако, потребно, али не овако срамно. Паре су опет непотребно потрошене у време када Србија грца и бори се да преживи а њени грађани не знају шта их сутра чека. За то време наш министар спољних послова Вук Јеремић изгледа као неки дечкић који ето тако путује по свету. Све је то велики скандал", оценио је Илић.
Драган Тодоровић, шеф посланичке групе Српске радикалне странке (СРС) у Скупштини Србије, каже да је овај уговор, као и сваки уговор који је ова Влада Србије потписала, криминалан, зато што је у сваком од њих најважније који ће министар да узме провизију". И за Тодоровића је спорно на који начин је одабрана фирма АПС и да ли фирма Милана Петровића може да обезбеди било какву корист.
Драган Шормаз, републички посланик Демократске странке Србије, оценио је да актуелна српска Влада није никада паметно потрошила паре за добро својих грађана: "Верујем да су то унапред бачене паре и зато би државна ревизија требало да провери тај уговор, као и то из којих средстава ће се он реализовати. Влада је много пута доказала да је неспособна и да не брине за добробит грађана, а ово је још један од таквих доказа", оценио је шормаз.
Владан Батић, скупштински посланик Демохришћанске странке Србије и бивши министар правде, каже да је одабир лобистичке фирме веома важан: "Овако, с обзиром да је Милан Петровић имао додирних тачака с Родом Благојевићем, тешко је да ће лобирање бити успешно", оценио је Батић.
Ненад Прокић, посланик Либерално демократске партије, упозорио је да је стављање ознаке тајности на уговор о лобирању сумњив потез Владе Србије: "Да би било легитимно, морало би бити транспаретно, да се зна за шта се лобира, колико новца се одваја у ту сврху, којој фирми и како је, коначно, то одлучено… Спровођење лобирања мора бити транспаретно, подложно провери, морају постојати извештаји, као и завршни рачун. Требало би проверити не баца ли се уговором новац кроз прозор у рођачку фирму".
Душан Јањић, директор Форума за етничке односе, изненађен је што је Влада Србије склопила уговор с агенцијом Милана Петровића: "Није проблем што Србија тражи лобисте у другим државама, ја подржавам идеју о лобирању како би се нашле заједничке интереснне тачке с Америком, али с обзиром на то да је та агенција компромитована, сматрам да је Влада направила рискантан избор". Он милион долара на годишњем нивоу за лобирање у САД сматра смешном цифром, али верује да је "Влада свакако могла да направи бољи избор". "Увек сам шокиран кад видим кога то Србија бира за лобирање", закључио је Јањић.
Учесници у овој прљавој работи можда су се понадали да се слегла прашина и да њихове махинације могу проћи непримећено од српске јавности у земљи или дијаспори. Преварили су се.
Овај случај неће нестати са радарских екрана. Афера тек почиње. Клупко није ни почело да се размотава. Када буде размотано, не треба да нас изненади да буде посла за пореске управе, истражне органе и тужилаштва, на обе стране Атланског океана.
Срђа Трифковић, Новине