Радмила Хрустановић каже да је Ђинђић био јединствен човек.
- Пленио је знањем и лидерством, и некако су сви били иза њега. Истина је да је Србија на том његовом путу стала 2003. године и да се споро одмиче у европским интеграцијама и неким другим стварима - истиче Хрустановићева.
Миле Исаков тврди да се није битније одступило од политике Зорана Ђинђића.
- Не мислим да се ишта битно променило. Није се битно одступило од Ђинђићеве политике. Оно што је он радио, радили су и његови ученици, који, нажалост, нису тако вешти и способни као што је био он - каже Исаков.
Жарко Кораћ оцењује да је Србији данас много теже без Зорановог оптимизма, храбрости и одлучности да се конфронтира са онима који не желе да се земља мења.
- Зоран није био чаробњак који би могао све то преко ноћи да промени, али је имао непоколебљиве храбрости да се суочи са оним што не ваља и покаже шта треба променити. Да је премијер остао жив, Србија би била даље у демократском развоју - закључује Кораћ.
Наслеђени проблеми
У обраћању посланицима у Скупштини Србије 25. јануара 2001. године, по избору чланова његовог кабинета, Ђинђић је поручио да нова влада жели да од Србије направи "демократску цивилизацију, односно да успостави основне демократске темеље" државе. Ђинђић је проблеме Косова и југа Србије видео и прихватао као "наслеђене", оне које је направила претходна власт која, како је оценио, "није умела да проблеме решава политичким средствима".
"Препустите нама нашу шансу да пробамо на наш начин. Ми хоћемо нову политику, да другим средствима решимо проблеме које ви нисте решили. Од економије до Косова проблеми су катастрофални, али сте их ви направили. Од економије до Косова, све сами порази", рекао је Ђинђић обраћајухи се посланицима Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке који су критиковали програм нове владе.
- Желимо да покушамо да успоставимо везу између Србије и Косова, односно Албанаца и Србије, и да Србија има неки утицај на Косову и да покушамо да појачамо тај утицај - поручио је Ђинђић.
Пионир демократије
Ђинђић је један од оснивача Демократске странке (ДС) у којој је био председник Извршног одбора, а од јануара 1994. до убиства председник. Био је од 1945. први некомунистички градоначелник Београда када је изабран у фебруару 1997. испред коалиције "Заједно". На тој дужности је био седам месеци када је смењен на захтев коалиционог партнера СПО.
Шетња за Зорана
Демократска странка обележиће данас седму годишњицу убиства Зорана Ђинђић. Демократска омладина у 10 сати организује шетњу до гроба Зорана Ђинђића у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, од Вуковог споменика, где ће се претходно окупити. Супруга покојног премијера Ружица Ђинђић, председник Србије и ДС Борис Тадић, чланови, пријатељи и функционери ДС, одаће пошту и положити венце на гроб Зорана Ђинђића. Потом ће, у 11 сати, на Ђинђићев гроб венац положити стипендисти Фонда "Др Зоран Ђинђић".
У 12.45 у Народној библиотеци Србије Фонд "Др Зоран Ђинђић" представиће ново издање Ђинђићеве књиге "Југославија као недовршена држава", као и дигиталне колекције књига, научних чланака и превода Зорана Ђинђића. На скупу ће говорити премијер Мирко Цветковић и управник Народне библиотеке Сретен Угричић.
Финале такмичења у беседништву у част Зорана Ђинђића у Југословенском драмском позоришту у Београду почеће у 14 сати.
ЛДП ће наставити обележавање скупом у Дому синдиката у 17 сати, на коме ће говорити председник те партије Чедомир Јовановић и други.
Зоранове беседе
- Постоје непопуларне или неуспешне реформе. Не постоје популарне а успешне реформе
- У свакој земљи има корова, само се у Србији коров залива
- Мото који ме вуче напред је - никада се не предај. Ако кренеш у претицање, додај гас. Ради оно што сматраш да је исправно, не оно што ће већина да подржи
- Нисам дошао на ово место да будем популаран. Дошао сам да обавим историјски посао - увођење реда у Србији, а тај први који уводи ред је увек непопуларан
- Можда ћемо по питању Хага поново доћи у ситуацију да бирамо - да ли идемо својим путем у пустињу или у Европу. Ја сам за Европу
- У Србији је ризичније бити полицајац или судија, него криминалац
- Ако ММФ казе да ће сутра бити среда и ми знамо да ће бити, да ли треба ми да кажемо, пошто то намеће ММФ, да сутра није среда
- Тачно је да су косовски Албанци имали подршку из иностранства, али смо им ми наместили лопту на пенал. Где би они могли да дају гол да им лопта није на пеналу?!
Патриотизам
На примедбе да није патриота, Ђинђић је одговарао оштро: "За мене је патриотизам да моја деца остану да живе у мојој земљи, да говоре матерњи језик, а да не морају да иду по белом свету трбухом за крухом. Патриотизам је то да цене моју земљу, да ја са својим пасошем могу да идем поносно преко било које границе. За тај патриотизам ће се ова влада залагати и ми смо у овом смислу велике патриоте".
Веља: Био сам његов љубимац
Лидер Нове србије Велимир Илић каже да је Србија седам година после убиства премијера Ђинђића у "потпуном расулу".
- Ништа није урађено по питању демократије, макроекономије, инвестиција... свега оног за шта се Зоран борио. Иако је био мој саборац, ја његов љубимац, замерао сам му то што, иако смо се заједно борили за промене, никада није испунио обећање да будем председник Србије уместо Милутиновића - признаје Илић.
Јовановић: Показали смо све слабости
Лидер ЛДП Чедомир Јовановић сматра да је претходних седам година напуштена политика континуитета, а да актуелна влада показује исувише слабости у основном послу, које је Ђинђић називао бескомпромисним реформама.
- Доста се променило од убиства Ђинђића и од тада је друштво показало све слабости које је Ђинђић својом политиком покушао да савлада - поручује Јовановић.
Покренут точак реформи
Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије (ДОС). Влада на чијем је челу био изабрана је 25. јануара 2001. године.
За време његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.
Према оцени западних дипломата, Ђинђић је допринео изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са САД, након периода вишегодишње нестабилности. Ђинђићева влада се снажно залагала за сарадњу с Хашким трибуналом и за време те владе ухапшено је неколико хашких оптуженика, међу којима је и бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.
Глас Јавности