Наш саговорник каже да није могао ни да претпостави да ће једног дана боравити баш у тако великој светињи као што је манастир Светог Саве Освећеног. Говорећи о животу у овом манастиру каже да се од искусних монаха научио љубави и праштању, што су основе хришћанског живота. „Требало би да се трудимо да у свакоме нађемо макар трунку нечег доброг, позитивног. Лаже онај који каже да воли Бога а не воли ближње. Треба водити рачуна како се владамо, шта говоримо људима око себе, да никога не вређамо, не повредимо. Највећа ствар је не осуђивати никога и волети све људе“, рекао нам је о. Сава.
И за Васкрс, који се ове године слави 4. априла, бројни Срби биће у Светој земљи, да присуствују спуштању Светог Огња за које се верује да је чудо Божије. Свети Огањ се спушта на Васкрс и пали свећу искључиво православном патријарху, а касније од ње сви пале своје. У тим тренуцима тај пламен не пече и не пали, јер су људи на пламен стављали косу, шаке и нису били опечени нити се нешто запалило.
Ходочасници из Србије подсетиће се и овог Васкрса да су њихови верски поглавари и краљеви од Светог Саве, преко краља Драгутина и Милутина, цара Лазара и Душана такође походили Јерусалим и Свету земљу. О томе сведочи у Јерусалиму недалеко од Патријаршије и цркве Гроба Госпдоњег манастир Светих архангела Михаила и Гаврила који је подигао српски краљ Милутин, затим манастир Светог Јована Крститеља који је новчано помагао цар Душан. Српски патријарх Јоаникије на Гори Преображења на Тавору подигао је цркву посвећену Светом Илији а на брду Кармил код Средоземног мора манастир Светог Николе.
Љиљана Синђелић Николић, Међународни радио Србија