У Америци годишње од последица дуванског дима (по здравље) умире преко 300.000 људи, а то је више него у свим ратовима. Подаци за нашу земљу нису познати, али су сигурно поражавајући.
Болести срца
Кардиолози упозоравају да су болести срца и крвних судова пре свега последице индивидуалних животних околности које утичу на сваког појединца. На многе околности човек не може утицати (наслеђе, клима, околина, окружење...), али на многе може.
Шта може да се учини
Оно што сваки појединац може да учини за себе, своје здравље и свој кардиоваскуларни систем није мало. Пушење, дувански дим, нездрава исхрана, алкохол, много кафе, физичка неактивност, боравак у загушљивој средини и још много тога - човек може избећи или знатно смањити, а самим тим помоћи свом срцу и својим крвним судовима.
Искуства развијених земаља требало би користити како не бисмо понављали њихове грешке. У многим земљама је захваљујући смањењу броја пушача, знатно смањен и број болести узрокованих дуванским димом и његовим отровним састојцима. То се пре свега односи на смањење броја оболелелих од карцинма плућа и карцинома дисајних органа, али и оболелих од болести срца и болести крвних судова. Ово су пре свега резултати заједничких акција: целог друштва, органа власти, медицинских радника, васпитача омладине, медија, културних институција, али и осигуравајућих компанија (здравствено осигурање) које туђи "немар" неће да плаћају (лечење оболелих услед последица пушења).
Закључак
Средства јавног информисања (медији) могу много помоћи (или одмоћи) у стварању позитивних навика и васпитању деце. Непримерено је да у неким ТВ емисијама водитељи програма и њихови гости пуше. Уколико гости и учесници не могу без цигарета, онда би уредници и сниматељи требало да их приказују без цигарета.
Репресивне мере против пушења и пушача доносе слабе резултате све док сами пушачи и непушачи не схвате да дувански дим трује полако али сигурно и нас и нашу децу. Будимо свесни да дувански дим није само "тихи убица" него и "серијски масовни убица".
Драган Цветковић