"На Меморијалу у Сребреници стоји број „8372...“ – али тај број укључује и оне који се још воде као „нестали“, а три тачке значе да број није коначан. Како се за нестале може тврдити да су „жртве геноцида“ ако на њима није извршена обдукција, нити се зна да ли су уопште мртви", упозорава Карагановић.
Он наводи да је према форензичким анализама укупан број тела ископаних из масовних гробница испод 2000, од којих се за 442 може са сигурношћу тврдити да су жртве стрељања, јер су имала везане руке и указује да је то скоро 8.000 мање од броја који се јавно доводи у везу са "геноцидом" у Сребреници.
Карагановић подсећа да Комисија Владе Републике Српске никад није признала „геноцид“, већ је ту реч употребила као цитат пресуде генералу ВРС Радиславу Крстићу, нити је усвојила број од „8.000 стрељаних“, иако је била подвргнута огромним западним притисцима.
Сви на списку несталих нису убијени и мртви, наводи он, већ ту има и живих и оних који су страдали у борбама и пре 1995, као и оних који су касније умрли природном смрћу, док је за неке утврђено да су променили идентитет и да живе на другим местима, а за друге да су издржавали казну за кривична дела.
"Једини непосредни извршилац злочина у Сребреници у јулу 1995. који је осуђен у Хашком трибуналу је Дражен Ердемовић, Хрват из околине Тузле. Склопио је договор са тужилаштвом и осуђен је на минималну казну, на основу сопственог признања, чији је садржај неколико пута мењао. Кључна тачка договора са тужилаштвом била је да мора сведочити против српских оптуженика. Зашто српска држава треба да преузме одговорност за злочине босанског Хрвата Ердемовића, и то на основу његовог контрадикторног и непоузданог сведочења", пита Каргановић одговорне.
Он подсећа да је Ердемовић наводно припадао Десетом диверзантском одреду Војске Републике Српске, мултинационалној јединици састављеној од Срба, Хрвата, Словенаца и муслимана, и да је именовао још седам наводних саучесника у стрељањима, од којих су се неки борили у Африци као плаћеници западних војски. До данас против именованих нису подигли оптужнице ни Хашки трибунал, ни Србија, ни БиХ, што указује да се нешто крије.
"Према пресуди Међународног суда правде, Србија не сноси одговорност за „геноцид“, нити је учествовала у његовој припреми или извођењу. Самим тим, Србија нема никакву обавезу да усвоји било какву „декларацију о Сребреници“, сматра Каргановић.
Он упозорава да би Србија, уколико преузме одговорност за дешавања у Сребреници, могла бити изложена тужбама за баснословне одштете и пита да ли је то рачун који може бити плаћен и да ли је то наслеђе које Србија треба да остави потомству.
СРНА