Част да отвори ову сеансу најбоље усмене мемоарске прозе припала је академику Палавестри пошто је са Павићем уписао студије српске књижевности на београдском Филолошком факултету 1949. годоне и заједно су дипломирали.
Причајући о студнетским данима, о професорима о другим студнетима из те генерације, Палавестра се присећа како је Павић на студијама почео да преводи Пушкина па и "Евгенија Оњегина" тако да га нико до сада није надмашио.
Дружење се обновило, како је рекао Палавестра после Павићевог доктората када се вратио истраживањима у домену историје и теорије књижевности и Палавестра га је подржао као криитчар када је почео да објављује приче а посербно су била занимљива сећања на три заједничка путовања у иностранство у делегацијама писаца и као угледни чланови Српског Пена.
Успомене на "Хазарски речник"
Савић, који је био главни уредник "Просвете" у доба када је у тој издавачкој кући и Pавић био уредник евоцирао је успомене на време када је "стао" из " Хазарског речника" након што су издавачи као што су БИГЗ, Рад и Нолит одбили да га штампају . Он је испричао низ анегдота везаних за успех "Речника" и о рецепцији овог романа у свету али и у забитима ондашње Југославије.
Пантић се "похвалио" да је после дипломирања док је био војник написао први обимни афирмативни есеј о "Речнику" одмах пошто је објављен и да је током рада у "Књижевним новинама" имао прилику да прати рецепцију тога дела међу писцима свих генерација и поетика.
За њега је посебно драгоцен и значајан Павићев допринос српској науци о књижевности јер је унео у нашу културну ризмницу капиталне синтезе о бароку, класицизму предромантизму по којима се и данас предаје на универзитетима.
"Павић, без сумње, јесте доживео светску славу и то му нико не може оспорити" закључио је Пантић.
РТС