Он је истакао да је наш стратешки циљ "да будемо економски и политички лидер на западном Балкану и да као држава и народ имамо обавезу да будемо лидери у развоју добросуседских односа и регионалне сарадње".
У том контексту, како је рекао, кроз активније учешће у политици у региону, треба да "допринесемо убрзању интеграционих процеса свих околних земаља и побољшамо политичку и економску позицију државе Србије".
Нагласивши да су наши људи у дијаспори веома позитивно реаговали на ове законске промене којима Србија мења свој однос и деценијама вођену негативну политику према дијаспори, он је навео да је пред нама, ипак, дуготрајан и мукотрпан процес повратка поверења у институције државе.
Ефекти
Говорећи о ефектима новог Закона, Срећковић је истакао да је Министарство за дијаспору започело озбиљан и дуготрајан пројекат евидентирања свих наших удружења клубова и организација и угледних појединаца из дијаспоре којих у овом тренутку има преко 3.000.
Према његовим речима, циљ је дневна комуникација са свим организацијама и удружењима дијаспоре, са свим појединцима угледним у својим професијама и у том смислу прави се база података о 4.000 наших професора на светским универзитетима, око 10.000 и 15.000 магистара и доктора наука који раде на различитим позицијама у државним институцијама, или компанијама страних земаља.
У току је и евидентирање наших студената који студирају на факултетима широм света, а идеја је да се они боље организују, размењују информације, да пословно сарађују, јер је све то начин да се побољша имиџ наше земље у свету.
"Удружења се свакодневно оснивању и добар је знак што се удружују млади људи, успешни менаџери, директори, банкари, драгоцени људи за које сам сигуран да ће свакога дана на свом радном месту давати допринос побољсавању имиџа наше земље и да ћемо кроз сарадњу са државом Србијом остварити и конкретне економске резултате", оценио је министар за дијаспору.
Приступ
Он је казао да Министарство за дијаспору студиозно и озбиљно приступа изради стратегије развоја односа матичне државе и дијаспоре, чији резултат треба да буде озбиљан стратешки документ, који ће на период од 10 година дефинисати правце кретања и активности државе Србије у контексту политике према дијаспори и Србима у региону.
Тај процес је почео приликом одржавања видовданских дана дијаспоре у јуну прошле године, а све организације и угледни појединци су тада имали прилике да и у писаном и у усменом облику дају своје предлоге.
"У току је израда појединачних сегмената стратегије од стране свих релевантих невладиних организација и стварање свеобухватне и дугорочне стратегије на плану економском, политичком и културолошком плану укључујучи и стратегију за очување српског језика", рекао је министар, истакавши да "питање јесте државно али и надстраначко".
Срећковић је рекао да наша дијаспора подржава опредељење "огромне већине грађана Србије да будемо део модерног света и самим тим и чланица ЕУ, па желимо да их мотивишемо у остваривању ближих комуникација са државним органима земаља чланица ЕУ и учешћу у пројектима ЕУ".
Он је подсетио да је Министарство за дијаспору, са Европским покретом Србије, покренуло организовање обуке за удружења, клубове и организације из дијаспоре за приступ пројектима које финансира ЕУ.
Семинари
"Први семинар је одржан у Немачкој, а биће их најамање десет, и очекујем конкретне резултате и конкретне пројекте", навео је он.
Министар је подсетио на огроман и недовољно искоришћен економски потенцијал дијаспоре, који би могао имати велики утицај на даљи привредни развој.
"Од 2000. године до данас наша дијаспора је инвестирала у развој малих и средњих предузећа око 500 милиона долара и у овим компанијама данас, у време економске кризе, ради 22.000 људи", нагласио је он.
Министар Срећковић је нагласио и добру сарадњу с Министарством унутрашњих послова о издавању нових биометриских пасоше нашим људима из дијаспоре.
Говорећи о Закону о амненистији, који је Влада усвојила у децембру, Срећковић је најавио да би зај закон ускоро Скупштина могла да усвоји, како би се омогућило свим војним обвезницима у иностранству да регулишу свој статус и да несметано долазе у домовину.
Према најавама министра Шутановца, од 1. јануара 2011. године биће укинута војна обавеза и на тај начин ће се у потпуности решити овај проблем, поручио је министар за дијаспору.
Танјуг, РТВ