Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

„Бити наследник Патријарха Павла није ни мало лако, јер је он био светли пример монашког и архијерејског живота“, изјавио је патријарх Иринеј за „Православље“, новине српске патријаршије.
Међу приоритетним задацима Српске православне цркве патријарх Иринеј наглашава „јединство у самој нашој Цркви, па онда јединство Цркве у дијаспори.“ Проблеме којих увек и свуда има, Црква треба да решава на најбољи начин, „да свака наша црква у иностранству, у дијаспори, постане одраз и слика Цркве у матици.“ Патријарх закључује да треба учинити све како би народ који живи расејан по свету био амбасадор, слика овдашњег народа и тако допринео да свет о нама не ствара неке измишљене, вештачке слике, него онакве какви ми заправо јесмо.
Одговарајући на питање о односу Цркве и државе, патријарх Иринеј каже: „За оне који не желе да виде Цркву на неком другом пољу осим у порти, свако бављење па чак и хуманитарна активност, јесте нека врсте политике. Црква треба да буде углавном на свом пољу. Кажем углавном, јер не сме ни да оџмури пред појавама и догађајима који су против интереса народа, против интереса историје, наше крштене историје. У таквим приликама, Црква не само да треба, него и мора да подигне свој глас и каже своје мишљење.“

Веома актуелно питање о коме се често разговара на домаћој политичкој сцени, па и у односу на Цркву, јесте мишљење СПЦ о повезивању са Европом. Патријарх српски подсећа да наша култура јесте европска култура. Чувајући своју културу, језик, све оно што је вредно за народ, требало би то да унесемо у ту велику Европску заједницу. „Глобализацију видим као корисну у економији и сродним пословима и феноменима. То је посао глобализације, а не да они мењају етику, богословље, Цркву, да стварамо некакву јединствену „цркву“ састављену од свих народа“, каже патријарх Иринеј, додајући да СПЦ уважава и поштује све верске заједнице, али да чува своје.
Говорећи о Косову и Метохији, патријарх Иринеј је рекао да је Косово историјска стварност у којој је формирана српска култура и држава и Црква. „Они који кроје судбину света, или се нису довољно посветили тој теми, или не разумеју нашу стварност и значај Косова и Метохије за српски народ и српску Цркву. Ја се још увек надам да ће на крају увидети и да ће изменити своје мишљење по питању Косова,“ рекао патријарх и подсетио да су Срби вековима живели заједно са Албанцима на Косову и Метохији и да ће то моћи и данас. „Истина, мало је теже јер се огроман број Албанаца населио на Косово.“
Патријарх је одговорио и на питање о могућем доласку папе на прославу Миланског едикта у Нишу, рекавши да папа неће доћи без позива. „Позив папи нико није упутио, а зна се пут и начин како се то чини. Ја сам говорио о јубилијеју Миланског едикта и о прилици да се поводом тога догађаја сусретну исток и запад, да се приближимо једни другима, не би ли се тако родила свест о корисности заједништва“, истакао је патријарх Иринеј у интервјуу за лист „Православље“.
Љиљана Синђелић Николић, Међународни Радио Србије