Прилози

CАД се повлаче из Савета Уједињених нација за људска права, изјавила је америчка амбасадорка у УН Ники Хејли, истакавши да је то „организација која није вредна свог имена”.

Објављујући повлачење у обраћању у Стејт департменту, заједно са државним секретаром Мајклом Помпеом, она је рекла да се Вашингтон одлучио на тај корак пошто друге земље „нису имале храбрости” да се прикључе америчкој борби како би се реформисало то, како је навела, „лицемерно тело које служи само себи”.

„Чинећи овај корак, желим да буде кристално јасно да то не значи повлачење из нашег ангажовања у вези са људским правима”, додала је Хејли, преноси Ројтерс.

Америчка амбасадорка је подсетила да је пре годину дана јасно ставила до знања да ће САД остати у Савету УН само „уколико се спроведу суштинске реформе”. Према њеним речима, јасно је да су ти позиви на промене остали без одговора, преноси АП. Уз то, Хејли је оштро критиковала чланство у Савету земаља као што су Кина, Куба, Венецуела и ДР Конго, које су, како је навела, и саме оптужене за кршења људских права. Критиковала је, такође, Русију, Кину, Кубу и Египат јер, како је навела, осујећују напоре САД да реформишу Савет.

Критике је упутила и земљама које, како је рекла, деле америчке вредности и охрабривале су Вашингтон да остане у Савету, али „нису биле спремне да озбиљно оспоре статус кво”. Хејли је, такође, рекла да Савет УН за људска права има „хроничне предрасуде против Израела”.

Ипак, напоменула је да би се „САД радо поново придружиле Савету” уколико то тело спроведе реформе.

Нису ми јасни Бањалучани. Протестују, а гориво је тамо за 20-30 динара јефтиније него код нас. Ако им се не свиђа зашто не дођу у Србију да наточе пар литара. И одмах ће се осећати боље. Чим се врате кући. Као бугарска крава Пенка

Цео свет је са одушевљењем дочекао вест да је бугарска крава Пенка победила европску бирократију. „Живела крава Пенка“, у Бриселу је ускликнуо портпарол Европске комисије Маргаритис Шинас. А ми? Кад ли ћемо дочекати да се неко у Бриселу са толико разумевања, па чак и нескривене симпатије, обрати било коме са Западног Балкана. За Балканце, изгледа, никога није брига. Ни у Бриселу, ни у Београду, Сарајеву, Тирани, Скопљу, Подгорици... А уз све то више не можеш никога да оптужиш ни да нас третирају као стоку, јер бугарску краву су пустили у ЕУ, а нас неће.

Упркос двоструким аршинима, не знам никог кога није обрадовала вест што је Пенка преживела. Али, такође, не знам никог ко не брине шта ће бити са народима Западног Балкана, ако се према њима у Бриселу буду понашали на исти начин као првих дана када су сазнали да је бугарска крава илегално, попут избеглица из Сирије, прешла границу са Србијом. Њена једина грешка је у томе што је кући хтела да се врати преко легалног граничног прелаза. Да се вратила истим путем којим је и дошла - ником ништа. Овако, крава је долијала и замало да настрада. Јер, из ЕУ можеш где хоћеш, али из Србије у ЕУ неће моћи. Ко зна, можда би у Бриселу пустили Пенку да из Србије уђе у ЕУ да је потписала правно обавезујући споразум са Приштином?

Краву су спасиле сузе. „Просто је била тужна, јер је заробљена, а навикла је на слободу.“ 
Ове речи њеног власника Ивана Кирилова Харалампијева гануле су цео свет. 

Топљење Антарктика се алармантно убрзава, при чему је око три билиона тона леда нестало од 1992. године, упозорава међународни тим експерата за лед у најновијој студији. У последњих четврт века, најјужнији ледени део овог континента - што је кључни показатељ климатских промена - отопио се толико да се добијеном водом може покрити цео Тексас до нивоа од четири метара, утврдили су научници, преноси данас АП. Због све те воде, светски океани су порасли за око 7,6 милиметара, наводи америчка агенција.

Према данас објављеним резултатима студије у часопису „Нејчер” (Nature), од 1992. до 2011. године Антарктик је изгубио око 84 милијарде тона леда годишње, док је од 2012. до 2017. брзина топљења порасла на више од 241 милијарду тона годишње.

„Мислим да би требало да се забринемо. То не значи да би требало да будемо очајни. Ствари се дешавају. Дешавају се брже него што смо очекивали”, рекла је Изабела Великоња са Калифорнијског универзитета Ирвин, један од 88 коаутора студије.

Иан Жогин са Вашингтонског универзитета указује да је део западног Антарктика, где се лед највише отопио, „у стању колапса”. 

Ова студија је друга по реду процена, а тим научника који раде у НАСА и Европској космичкој агенцији сваких неколико година спроведу такву студију. Њихова мисија је да пруже најобухватнији поглед на оно што се догађа осетљивим светским подручјима под ледом на Антарктику и Гренланду.

За разлику од студија у којима се користи мерење само једном методом, овај тим испитује нестајање леда на 24 различита начина, уз коришћење од 10 до 15 сателита, као и копнених и ваздушних мерних метода и компјутерских симулација, каже водећи аутор студије Ендрју Шеперд са Универзитета Лидс у Енглеској. 

Обраћајући се петочланом судском већу Врховног суда Хрватке које је разматрало жалбе на првостепену пресуду којом је прошлог септембра у Сплиту осуђен на 15 година затвора, Драган Васиљковић (63), Капетан Драган, рекао је да није доказано ниједно дело за које се теретио, као и да није оптужен на основу доказа већ да је против њега покренут политички поступак.

Васиљковић је казао и да су хрватски судови прекршили „принцип специјалитета”, односно да су га осудили и „за више од онога због чега је изручен из Аустралије”. Он се судском већу обратио путем видео-линка из сплитског затвора у којем се налази у притвору. Врховни суд Хрватске се, како сазнајемо, није изјаснио о предлогу одбране да се Васиљковић брани са слободе.

После јучерашњег јавног дела, Врховни суд Хрватске треба да одржи нејавни део седнице на којој чланови већа својим гласовима могу да потврде првостепену пресуду, да је преиначе у погледу казне или да је укину и наложе ново суђење. Суд има рок од три месеца да донесе одлуку, али се, како за „Политику” каже Саво Штрбац из Васиљковићевог адвокатског тима, очекује да то буде и много раније, можда већ наредних дана.

- Због битних повреда кривичног поступка, верујемо да ће првостепена пресуда бити укинута. У случају да буде тако и да Врховни суд наложи ново суђење, он ће одлучивати и о притвору који може да буде укинут или продужен. Верујем да ће бити укинут зато што смо, пратећи праксу Врховног суда Србије, утврдили да он води рачуна о томе колико је окривљени временски провео у притвору у односу на очекивану пресуду. У случају да Васиљковићу буде потврђена пресуда он, чим му она буде достављена, има законску могућност да тражи условни отпуст јер је издржао две трећине казне. Са јучерашњим даном, он има 11 година, десет месеци и 16 дана проведених у притвору - објашњава Штрбац.

Обраћајући се петочланом судском већу Врховног суда Хрватке које је разматрало жалбе на првостепену пресуду којом је прошлог септембра у Сплиту осуђен на 15 година затвора, Драган Васиљковић (63), Капетан Драган, рекао је да није доказано ниједно дело за које се теретио, као и да није оптужен на основу доказа већ да је против њега покренут политички поступак.

Васиљковић је казао и да су хрватски судови прекршили „принцип специјалитета”, односно да су га осудили и „за више од онога због чега је изручен из Аустралије”. Он се судском већу обратио путем видео-линка из сплитског затвора у којем се налази у притвору. Врховни суд Хрватске се, како сазнајемо, није изјаснио о предлогу одбране да се Васиљковић брани са слободе.

После јучерашњег јавног дела, Врховни суд Хрватске треба да одржи нејавни део седнице на којој чланови већа својим гласовима могу да потврде првостепену пресуду, да је преиначе у погледу казне или да је укину и наложе ново суђење. Суд има рок од три месеца да донесе одлуку, али се, како за „Политику” каже Саво Штрбац из Васиљковићевог адвокатског тима, очекује да то буде и много раније, можда већ наредних дана.

- Због битних повреда кривичног поступка, верујемо да ће првостепена пресуда бити укинута. У случају да буде тако и да Врховни суд наложи ново суђење, он ће одлучивати и о притвору који може да буде укинут или продужен. Верујем да ће бити укинут зато што смо, пратећи праксу Врховног суда Србије, утврдили да он води рачуна о томе колико је окривљени временски провео у притвору у односу на очекивану пресуду. У случају да Васиљковићу буде потврђена пресуда он, чим му она буде достављена, има законску могућност да тражи условни отпуст јер је издржао две трећине казне. Са јучерашњим даном, он има 11 година, десет месеци и 16 дана проведених у притвору - објашњава Штрбац.

Председник САД Доналд Трамп напустио је самит Г7 који се одржава у канадској покрајини Квебек, преноси АП. Он је током лета авионон "Ер форс уан" ка Сингапуру на Твитеру је изнео низ оптужби на рачун домаћина самита, премијера Канаде Џастина Трудоа, за које АП наводи да су "напад без преседана на неког лидера земље која је сусед или савезник САД".

Агенција наводи да се то десило током ноћи, баш када је деловало да је јуче завршеном дводневном самиту Г7 дошло до смањивања тензија насталих због Трампових претњи трговинским ратом.  Трамп, којег АП назива "плаховитим Американцем", објавио је током лета за Сингапур, где би уторак требало да се састане са севернокорејским вођом Ким Џонг-уном, поруку да је представницима САД на самиту Г7 дао инструкције да не подрже заједничко саопштење, иако је претходно саопштено да текст има подршку свих седам чланица групе најразвијених земаља света. 

"Ми се држимо саопштења око којег су се договорили сви учесници", изјавио је неименовани званичник ЕУ после Трампових твитова да више не подржава саопштење.

Трамп је такође Трудоа оптужио да је давао "лажне изјаве" пошто је шеф Беле куће напустио самит. Све је почело неколико часова раније када је Трудо изашао пред новинаре и казао да се свих седам лидера сагласило око заједничког саопштења. Канадски премијер је онда рекао да је Трампу поновио да ће америчке тарифе нанети штету индустријама и радицима обе земље и навео да не би "уживао" у увођењу мера одмазде, али да не би у томе ни оклевао. 

Професор на Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету на Палама Милош Ковачевић рекао је да би свако од Срба који би пристао на признање "босанског језика" направио једну од највећих националних издаја у српској историји, јер би укинуо и Србе и српски језик у БиХ. Он упозорава да Срби ни под каквим условима не сму да прихвате "босански језик" као језик Бошњака, ако желе да остану Срби и сачувају Републику Српску.

Ковачевић за Еуроблиц наводи да је на лингвистичком плану "босански" само политичко име српског језика и наглашава да Срби као аутономан народ са аутономним језиком у БиХ не могу и не смеју да прихвате назив "босански језик", с обзиром на то да се он не односи на језик бошњачког народа него на језик свих становника БиХ. Он наглашава да је без сумње "босански" највећа претња српском језику, јер, како каже, назив "Босански језик" подразумева садржај "језик БиХ" и тим садржајем покрива све конститутивне народе у БиХ.

- У саодносу назива за језик, једноземаљског "босански" и једног националног "српски" - босански је нужно надређен, а српски би био само његова национална варијанта - каже Ковачевић. Он истиче да агресивно наметање назива "босански језик" за Бошњаке значи редефинисање прошлости БиХ, посебно босанскохерцеговачке културне баштине, па Бошњаци почињу да фалсификују културну баштину БиХ, додајући да нису ретка тврђења да је Повеља Кулина бана написана босанчицом, насупрот научним чињеницама да је босанчица уствари брзописни тип српске ћирилице.

Либерална странка у Онтарију, најмногољуднијој канадској покрајини, према анкетама је на историјски најнижем нивоу. Актуелна премијерка Kathleen Waynne је у свом прилично драматичном обраћању јавности кроз сузе признала пораз. Свеједно, моли гласаче Либералне странке да гласају за њу тако да ни конзервативци ни социјалдемократи не би остварили апсолутну већину у парламенту.

Према анкетама највише гласова би могла да освоји социјалдемократска странка NDP (37 посто), а одмах иза ње је Прогресивна конзервативна странка PC са 36 посто. Међутим, због боље регионалне дистрибуције гласова пројекције указују да ће конзервативци вероватно освојити више заступничких места и тако добити првенство у креирању нове владе. Либералима анкете предвиђају 20 посто гласова, али због регионалне дистрибуције угрожено је свако од њихових 55 садашњих заступничких места. Врло лако би могло да се догоди да не освоје ни 8 места чиме би службено изгубили статус странке у тој покрајини. Међу осталим странкама још само Зелени имају евентуалну шансу да уђу у парламент са 5 посто гласова.

Andrea Horwath, председница Нове демократске странке (социјалдемократи) позвала је гласаче Либералне странке да не бацају свој глас јер би "глас за либерале био глас за конзервативце". "Желимо промену, али она не сме да буде још гора од овога што имамо."

Doug Ford, председник Прогресивних конзервативаца коментирао је премијеркино обраћање јавности речима: "Људима је доста високих пореза, доста им је свега".

Прослављени редитељ Емир Кустурица истакао је данас у оквиру међународног скупа „Београдски контрапункт“ у Југословенској кинотеци да култура пропада зато што пропада држава и да све државе у свету пропадају зато што су сметња остваривању интереса транснационалних корпорација.

„Када говоримо о глобализацији, морамо да говоримо о двема стварима. Једна се односи на позитивно удруживање света. Ја сам свирао и приказивао своје филмове у свим деловима света и глобални приступ артефактима од мале средине прави велику, ако она има шта да каже, али занимао ме је политички извор стварања могућности за ефикасну глобализацију“, рекао је Кустурица. Он сматра да је глобализација највише успела у изједначавању конформистичких идеја света.

„Данас сигурно можемо, уместо Робеспјеру или Његошу, да подигнемо споменик фрижидеру или фотељи за масажу, 'мерцедесу', малом авиону и на свим континентима би се сложили да је то боље од Робеспјера, зато што сви то препознају као блиску тему“, приметио је Кустурица.

Познати редитељ је поменуо и тржни центар као либерално културно дело које је захватило све земље.

„Читав град се сели у шопинг мол и тамо сахрањује градске симптоме старе Грчке и културу коју је хришћанска цивилизација наследила од свог претходника. Ја очекујем да ће у шопинг молове ускоро уграђивати сакралне објекте, спа центре и ту ће се уселити градске управе и пошто ће биоскопе преузети 'Нетфликс', можемо комотно да тврдимо да ће се у некадашњим биоскопским салама одржавати нередовна заседања скупштине“, додао је Кустурица. Он је нагласио да се олако констатује када је почела глобализација и изразио уверење да је она почела открићем телевизије и распадом СССР-а.

Сједињене Државе oд поноћи уводе казнене тарифе на увоз челика и алуминијума из Европске уније, Канаде и Мексика. Брисел није изузет од царина, јер Вашингтон у дугим преговорима са највећим партнерима није добио трговинске уступке од Европљана. Мексико, Канада и Унија најављују реципрочне мере.

Њујоршка берза јутрос је, уз велики опрез, почела пословање у ишчекивању нових америчких тарифа, посебно на европски челик и алуминијум. На увоз челика уводи се царина од 25 одсто, а на алуминијум десет. Америчка администрација негира тврђење да ће то нанети штету и домаћој индустрији која користи челик. Најављује казнене царине и на аутомобиле из Европе, посебно Немачке.

"Са Европском унијом можемо да преговарамо без обзира на то да ли су тарифе на снази или не. Има много тарифа које Унија примењује на робу из Сједињених Држава. Брисел је био непопустљив у трговинским преговорима", наводи амерички министар трговине Вилбур Рос. Како истиче, чак и када би Унија реципрочно одговорила, удео алуминијума и челика у трговини САД и ЕУ је тек један одсто америчке привреде, вредне 18.000 милијарди долара.

Америчке царине би могле да доведу до трговинског рата са њеним највећим трговинским партнером Европом. Брисел најављује да ће одговорити царином на амерички челик и друге производе.

"Ово је лош дан за светску трговину, у којој су неприхватљиве унилатералне мере. Европска унија мораће да реагује контрамерама", поручује председник Европске комисије Жан Клод Јункер.

Француски министар финансија Бруно ле Мер каже да само од Сједињених Држава зависи да ли хоће трговински рат с највећим партнером - Европом.

"Америчке тарифе на челик и алуминијум угрозиле би привредни раст Америке и Европе, слободну трговину и свет. Ми Европљани не желимо трговински рат", додаје Ле Мер.